Najava vakcinacije najmlađih izazvala je lavinu pitanja i dilemu kod roditelja, a savet lekara, sagovornika “Vesti”, jeste da deca treba da prime vakcinu. Populacija iznad 16 godina starosti, prema uputstvu Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, može za sada da primi samo Fajzer.
Da u ovoj fazi treba da se vakciniše što više tinejdžera uzrasta od 16 do 18 godina smatra i predsednik Udruženja pedijatara Srbije dr Georgios Konstantinidis, koji ukazuje da se deca tog uzrasta u epidemiološkom smislu ponašaju približno isto kao odrasli. Odnosno, oboljevaju i šire Covid-19 isto kao osobe od 20 ili 25 godina, a imaju težu kliničku sliku i veći rizik od fatalnog ishoda nego mališani.
– Svakako je već trenutak da u ovom uzrastu počnu masovno da se vakcinišu, jer kada je u pitanju kovid, ako pravimo paralelu po godinama starosti, tinejdžeri su među decom ono što su ljudi od 60 godina među odraslima – kaže dr Konstantinidis za “Vesti”.
On smatra da bi put virusa bio presečen, pa ne bi bilo neophodno vakcinisati mlađu decu, ako bi bilo masovne vakcinacije odraslih i mladih od 16 do 18 godina.
Apsolutno je opravdano davati tinejdžerima vakcinu protiv COVID-19, stav je pedijatra dr Tomislava Stevanovića, koji kaže za “Vesti” da su ispitivanja pokazala da se posle vakcinacije tinejdžera fajzerom pokazalo postizanje visokog imuniteta bez nus pojava.
Ističe i da se pokazalo da deca, čak i bebe sa blagim simptomima, pa čak i bez njih, mogu kao posledicu bolesti da imaju mikroembolije.
– Zato decu treba vakcinisati da se ne razbole, ali i da ne prenose kovid, jer u sredinama gde nije dostignut kolektivni imunitet od 80 odsto populacije, širenje virusa može izazvati nove mutacije – upozorio je Stevanović.
I bebe mogu da se razbole
Istraživanja Fajzera na 2.500 dece uzrasta od 12 do 15 godina pokazala su efikasnost vakcine 100 odsto, a pulmolog dr Tatjana Radosavljević ukazuje da je reč o ozbiljnoj studiji, kao i da će vreme pokazati da li će najmlađi osim ove moći da primaju i druge vakcine.
– Decu treba vakcinisati kako se ne bi razbolela, jer se pokazalo da i te kako mogu da obole i bebe, ali i da ova mlada populacija ne bi širila virus – rekla je dr Radosavljević za naš list.
Spreman odgovor
Ispitivanja Fajzera su počela i na deci od šest meseci starosti pa naviše. Doktorka Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije smatra da je dobro što se pripremaju vakcine i za decu da bi imali spreman odgovor ako se pojavi soj posebno opasan po najmlađe.
Ne očekuje da će preporuka za vakcinisanje dece biti data pre 2022. godine, a za to vreme bi, kaže ona, trebalo ispitati koliko su deca prokužena. Stav o cepljenju mlađih od 15 godina nije definisala Svetska zdravstvena organizacija. Američka agencija za hranu i lekove preporučila je cepljenje mališana od 12 do 15 godina, a čeka se stav Evropske agencije za lekove.
Jeftiniji PCR
Grčka je podigla rampe na granicama, ali se još dosta toga radi u hodu, pa i na tome kako će ulaziti mlađi od 16 godina, koji u Srbiji ne mogu da se vakcinišu. Ova zemlja za sada traži negativan PCR test ne stariji od 72 sata, a kako u Srbiji taj test košta 9.000 dinara porodici sa dvoje dece, uzrasta od pet i 16 godina, treba 18.000 dinara ili nešto više od 150 evra.
Da postoji mogućnost olakšanog ulaska dece iznad pet godina, pa čak i odraslih srpskih turista, za “Vesti” nagoveštava predsednica UO Asocijacije nezavisnih turističkih agencija Srbije Gordana Prodić, koja dodaje da se odgovor još uvek čeka. Uz opciju koja se pominje da Grčka prihvati brzi antigenski test koji je tri puta jeftiniji od PCR testa.
Prodić nam otkriva da postoji mogućnost da oni koji imaju ugovor sa turističkom agencijom o putovanju tokom godišnjeg odmora plaćaju značajno manje PCR test ili da država u potpunosti subvencioniše to testiranje.
