Naučnici veruju da su otkrili zašto se kod malog broja ljudi javljaju krvni ugrušci nakon primanja vakcine AstraZeneke ili Džonson&Džonsona. Uvereni su da se taj problem može rešiti.
Tim istraživača iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država objavio je verovatni uzrok retke pojave sinovenskih tromboza nakon cepljenja preparatima AstraZeneke i Džonson&Džonsona.
Izveštaji o toj teškoj nuspojavi kod mlađih ljudi počeli su da se pojavljuju od marta ove godine. Neke države su potom reagovale zabranom davanja ovih cepiva mlađima od 60 ili čak 40 godina.
Sada, osam meseci kasnije, naučnici pretpostavljaju da vektorske vakcine privlače protein koji pokreće imuni odgovor, što vodi potencijalno smrtonosnom scenariju – stvaranju krvnih ugrušaka.
Radi se o proteinu faktora trombocita četiri (PF4) koji je inače aktivan kod zgrušavanja krvi.
Retke nuspojave
Univerzitet u Kardifu u saopštenju od četvrtka navodi da je tromboza izazvana vakcinom “pojava opasna po život koja je primećena kod veoma malog broja ljudi”.
U oktobru je Britanska fondacija za srce objavila da su u Ujedinjenom Kraljevstvu prijavljena 423 slučaja takve tromboze nakon datih 49 miliona vakcina (24,9 prvih doza, i 24,1 drugih). Od posledica su umrle 72 osobe, skoro sve posle prve doze.
AstraZeneka i Džonson&Džonson u cepivima koriste adenovirus koji donose genetski materijal korone u telo pacijenta, sa idejom da to izazove imuni odgovor. To se zbilja i dešava u najvećem broju slučajeva.
Kako navode naučnici, u veoma retkim slučajevima “virusni vektor ulazi u krvotok i vezuje PF4 kojeg potom imuni sistem posmatra kao strano telo”. Zato, kako se dodaje, telo pokreće imuni odgovor protiv proteina koji se vezuje za trombocite, pa se oni zgrušavaju.
Za sada nije objašnjeno zbog čega imuni sistem kod nekih ljudi vidi ovaj protein kao pretnju.
Prvi korak ka rešenju
Ovo nije prvo istraživanje o ulozi PF4 u pojavi tromboza nakon cepljenja. U aprilu je Evropska agencija za lekove izvestila o “mogućoj vezi” ovo dvoje, a nemački naučnici su u maju objavili da su otkrili antitela protiv PF4 kod ljudi koji su primili vektorske vakcine.
Razlika kod nove studije naučnika iz Kardifa i Arizone je što je prošla takozvani peer review, odnosno veštačenje drugih naučnika. Takođe, bolje su osvetljene veze zbog kojih vektorska vakcina “poput magneta” privlači protein.
Pošto se to zna, jasno je u kojem pravcu može da se traži rešenje. Kako je u saopštenju citiran naučnik Aleksader Bejker, vektorske vakcine bi mogle da se modifikuju kako bi se smanjila njihova elektro-negativnost i šansa da privuku PF4, te time izazovu trombozu.
I ranije se dešavalo da se retke nuspojave vakcina uoče tek posle mnogo datih doza. Slično je bilo u ranoj fazi vakcinacije protiv dečije paralize – cepivo je potpuno izbrisalo ovu tešku bolest, ali je izazivalo i poseban virus.
No, kada se zna kako dolazi do nuspojava, učinjen je veliki korak ka njihovoj eliminaciji, kao sada u slučaju vektorskih vakcina i tromboza.