Talibani su posebna grupacija. Opijeni su slavom velike pobede, ali se oni nisu promenili. Političari pričaju da su to neke nove snage, ali to nije tačno.
Avganistan će biti baza za terorističke aktivnosti. Najveće opasnost je da se ekstremističke mreže okupe u Avganistanu, te da odatle počnu sa delovanjem po čitavom svetu. Iz aspekta globalne bezbednosti, situacija je sve samo ne povoljna. U naredno vreme će se pokazati novi oblici delovanja terorističkih organizacija.
Ovako za “Vesti” globalnu situaciju posle povlačenja američkih i snaga NATO iz Avganistana komentariše Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti.
Kakve bezbednosne implikacije možemo da očekujemo po Srbiju, uzimajući u obzir činjenicu da se na Kosovu i Metohiji uveliko spremaju za prijem evakuisanih Avganistanaca?
– Biće velikih problema. Uopšte ideja da se šalju na KiM nije dobra, tim pre što će snage Kfora imati novi posao, zaštitu avganistanskih izbeglica, a ne samo srpskog stanovništva. Treba imati u vidu da se na prostoru KiM, Albanije i Severne Makedonije vratio veliki broj boraca koji su učestvovali u ratovima u Siriji i Iraku, a tamo su Albanci bili u velikom broju. Izbeglice koje su došle iz Avganistana smatraće izdajnicima, te neće na njih blagonaklono gledati. Plašim se da će postati meta militantnih islamističkih grupacija sa KiM, a to će uticati i na Srbe, ne samo na KiM, već i u južnim srpskim opštinama. Ono što je za Srbiju najproblematičnije jeste što bi te asimetrične pretnje mogle ugroziti inicijativu Otvoreni Balkan kroz destabilizaciju partnerskih država.
Toni Bler je pre nekoliko dana da razlozi za povlačenje NATO trupa iz Avganistana nisu strateški, već politički. Koji su ključni razlozi za taj potez?
– Mislim da su ključni politički razlozi. Povlačenje je uslovilo da se i ostali saveznici povuku, pošto su Amerikanci davali najveće kontribucije, preko 80 odsto su oni finansirali rat. Znamo da su i prethodni predsednici da su razgovarali o povlačenju, tako da je reč o političkoj odluci, jer se pokazalo da su talibani bez problema zauzeli Avganistan, tako da se nije radilo o vojnim ili bezbednosnim razlozima, već o političkim.
Kako će (neslavni) završetak američkog rata u Avganistanu uticati na poziciju Amerike kao vodeće svetske sile?
– Odraziće se negativno, pre svega na odnose u okviru NATO. Partnerstvo će morati da se preispita, jer iako je NATO klub suverenih država koje konsezusom donose odluke, ipak su SAD stožer NATO-a, a one su ovim potezom pokazale da one neće više biti 90 odsto NATO-a, dok se svi ostali prosto “prikače”. Sećamo se i Trampovih izjava povodom toga, tako da će NATO doživeti ozbiljnu reformu.
Geostrateška rupa
Rusija je pokazala znatno veći stepen smirenosti od zemalja Zapada u trenucima kada su talibani nezadrživo napredovali prema Kabulu, dok su sami talibani saopštili da im Rusi daju (samo) političku podršku. Kako gledate na to? Ima li mesta sumnji da je Putin “umešao svoje prste”?
– Ne verujem. Prvo, odluka da se Amerika povuče je bila njihova, a sumnjam da Putin može da utiče na američke odluke. Talibani su ostavili prostor za delovanje drugih sila, tako da je pitanje kako će reagovati Kinezi i Rusi i da li će oni ispuniti ovu veliku geostratešku rupu koja je ostala u Avganistanu. Izvesno je da je Amerika na duži period izgubila uticaj u centralnoj Aziji.
