Avganistan je grobnica imperija, pad Kabula je slika apsurda američkih “ratova za demokratiju”, saglasni su komentatori svetskih medija u analizama uzroka i posledica povlačenja SAD iz ove zemlje nakon dve decenije.
Talibani su zauzeli Kabul 15. avgusta, a u bivšem sedištu CIA u ovom gradu istaknuta je zastava islamista kao simbol poraza Amerike. Nakon što je planetu obišla vest da će SAD i NATO povući sve vojnike iz Avganistana u roku od 14 meseci, ako talibani ispune svoje obaveze iz sporazuma potpisanog 29. februara 2020, Viktorija Vateman, čijeg su muža Džejmsa u Avganistanu 2006. ubili talibani, ogorčeno je za “Skaj njuz” izjavila:
– Sve što može da donese mir u region koji je toliko nestabilan je neverovatno, ali lično mislim da je to pakt s đavolom. Talibani su formirali Al Kaidu i skrivali njihovog lidera Osamu bin Ladena, koji je razlog zašto su američke i britanske snage uopšte ušle u tu zemlju – navela je ona.
Avganistan je još jedan primer da se iza svakog sukoba nalaze i politika i novac. Reč je o državi koja se prostire na bogatim nalazištima retkih minerala, ruda i nafte, vrednim milijarde dolara, a gde 90 odsto populacije živi sa manje od dva dolara dnevno, ukazali su sagovornici emisije “Oko” na RTS.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Lončar rekao je za “Oko” RTS da je u pitanju prokletstvo resursa.
– Zemlja je prebogata resursima, a narod živi na ivici egzistencije. Procenjuje se da će 14 miliona ljudi gladovati – kazao je Lončar, dok je asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić naglasio da je Avganistan simbol promene globalnih odnosa.
Država koja predstavlja središte regiona srednje Azije, političkom smislu, predstavlja i okosnicu Bliskog istoka. Iz istorije ove neprohodne planinske i pustinjske zemlje, izdvajamo 4. vek p. n. e, kada je Aleksandar Veliki ušao na ovu teritoriju, koja je tada bila deo Persijskog carstva, da bi zauzeo Baktriju. Naredne vekove avganistansku istoriju su obeležile invazije Skita i Turaka. Sredinom sedmog veka, Arapi su osvojili ceo ovaj region i uveli islam. U trinaestom veku, osvajačke horde Džingis-kana su na svom putu ka Evropi prolazile kroz ove predele, uništavajući pri tome bande ismailatskih šiita, hašašina. U etničkom smislu, najdominantniji stanovnici Avganistana su Paštuni, zajedno sa Tadžicima, Hazarima, Ajmacima, Uzbecima, Turkmenima i ostalim manjim grupama.
Avganistan je, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, bila uređena država koja je baštinila mnoge vrednosne principe koji su nam bliski – slobodu oblačenja i kretanja, politički aktivizam, prava žena i tome slično. Prvi put (zasad i jedini), ovo multiplemensko društvo je izašlo iz ralja arhaičnih običaja koji su bili prepreka ekonomskom, tehnološkom i svakom drugom razvitku, pod vođstvom komunističke vlasti.
Međutim, istorija ove zemlje se značajno promenila nakog sukoba između Sovjetskog Saveza i zapadnih saveznika tokom građanskog rata (1979-1989). Sovjeti su bili direktno involvirani, ratujući na strani avganistanske marksističke vlasti, dok su pobunjenike sponzorisale zemlje zapadnog kapitalističkog bloka, a pre svega Amerika.
Amerikanci nisu bili gadljivi kada je u pitanju bio odabir eventualnih saveznika u ratu protiv zakletog “crvenog neprijatelja”, te su finansirali najrazličitije ekstremističke grupacije. Rat je okončan povlačenjem sovjetskih trupa, ali je svet bio bogatiji za novi radikalni pokret – talibane, koji će vrlo brzo nakon sukoba, postati najveći neprijatelj svom mentoru. Oni su u drugoj polovini devedesetih, držali skoro tri četvrtine teritorije, suzbijajući na tom putu konkurentne mudžahedine.
To nije prošlo neopaženo od istih onih Amerikanaca koji su upumpavali ogromne količine novca u ovu militantnu grupu, onda kad je trebalo da posluže kao “topovsko meso” u borbi protiv Sovjeta. Na vrhuncu unipolarnog vladanja svetom, SAD jednostavno nisu mogle da dozvole da dojučerašnji zamorčići prkose volji Zapada. Najduži rat u istoriji Amerike je završen posle dve decenije, a sam način na koji je okončan navodi na pitanje da li je sa skija helikoptera koji su evakuisali usplahirene članove ambasada i diplomatskog kora, visila i sama sudbina SAD kao globalnog hegemona? Dramatični snimci ukazuju da razvoj situacije nikako nije ono što su priželjkivali promoteri dvadesetogodišnje ratne avanture.
Tvrdokorna forma sunitskog islama
Talibani (što na paštunskom znači “učenici, studenti ili tragaoci”), su islamistički pokret i militantna organizacija Avganistana osobena po tome što se zalaže za uvođenje šerijatskog prava na teritoriji čitave države. Smatra se da se ovaj etnički, prevashodno, paštunski pokret pojavio u verskim školama, koje su mahom bile finansirane iz Saudijske Arabije, a u kojima se učila tvrdokorna forma sunitskog islama.
Šerijatsko pravo
Savetnik Instituta za evropske studije profesor Slobodan Zečević za RTS je napomenuo da talibani nisu došli na vlast da poštuju ljudska prava nego šerijatsko pravo.
– Govori se da su delimično ublažili stavove od pre dvadeset godina, kada žena nije mogla ni da izađe na ulicu. Oni će primeniti islamske zakone u Avganistanu, na šta zapadni svet ne može da utiče. Jasno je da žene neće moći da budu voditeljke na televiziji Zapad je izgubio bitku i neki drugi igrači ulaze na prostor Avganistana – ističe Zečević.
