Sistem Golfske struje mogao bi da se uruši već 2025. godine, što bi ostavilo katastrofalne posledice na klimu, predviđa nova studija naučnika sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Golfska struja, deo je vitalnog sistema okeanskih struja poznatog kao Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC), a do kolapsa u vremenskom okviru između 2025. i 2095. godine, došlo bi ukoliko se ne smanje globalne emisije ugljenika, procenjuje se u studiji.
– Mislim da bi trebalo da budemo veoma zabrinuti. Ovo bi bila veoma velika promena. AMOC nije prekidan već 12.000 godina – rekao je za “Gardijan” profesor Piter Ditlevsen sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj, koji je predvodio novu studiju.
S druge strane, postoje i naučnici koji nisu saglasni sa ovakvim predviđanjem. Na primer, najnoviji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) pokazuje da postoji mala verovatnoća da će se sistem okeanskih struja urušiti tako brzo. Ali čemu bismo svedočili ukoliko do takvog scenarija ipak dođe?
Kakav uticaj Golfska struja ima na klimu?
Toplota koja se prenosi okeanskim strujama veoma je važna u kontekstu lokalnih klimatskih uslova, a najveći uticaj na to ima upravo Golfska struja koja se kreće putanjom istočne obale SAD, preko severnog Atlanskog okeana, pa sve do severozapadne Evrope.
Meteorološkinja “Euronews Srbija” Ljubica Gojković objašnjava da je problem, koji naučnici prognoziraju da će nastati, to što Golfska struja zapravo neće u potpunosti nestati, već će se zadržati oko Severne Amerike.
– To će značiti da će oblast Severne Amerike imati jače uragane, koji će biti intenzivniji i sa sobom će nositi veću količinu padavina, jer će se sva topla voda zadržavati u ovoj oblasti, odnosno neće stizati do Evrope – kaže Gojković.
Ukoliko topla voda ne stiže do Evrope, Gojković kaže da to prouzrokuje promenu ekosistema samih okeana, pošto voda sa sobom, osim toplote, nosi i hranljive materije. Sve životinje prate Golfsku struju kada putuju ka Evropi, zbog čega bi, između ostalog, mogao biti poremećen sistem lova i ribolova.
– Osim toga, ukoliko dođe do zahlađenja vode u oblasti Velike Britanije i Skandinavije ovo će značiti suvlje zime, pošto toplija voda podrazumjeva veću količinu vodene pare u vazduhu. U suštini, imaćemo suvlje i hladnije zime, ali u isto vreme i suvlja i toplija leta. Nećemo imati globalno ledeno doba – ističe Gojković.
Poslednji put Golfska stuja “nestala” je pre oko 12.000 godina, a Gojković kaže da se to desilo u vreme velikog ledenog doba, koje se prekinulo tako što je došlo do porasta globalne temperature. Tada je došlo do jačanja, odnosno formiranja Golfske struje ka Severu, što je ubrzalo otapanje.
– Međutim, postoje uzročnoposledične veze između toplije vode, saliniteta i poniranja vode u dubinu. S obzirom na to da imamo globalno zagrevanje koje otapa led sa Grenlanda i Severnog pola, to smanjuje salinitet, pošto se slatka voda oslobađa – dodaje Gojković.
Kako kaže, smanjenje saliniteta menja gustinu vode koja ponire na veće dubine, a to znači da se zadržava u oblasti Severne Amerike, dok hladnija voda stiže do Evrope.
– Prvi put kada je zabeleženo da Golfska struja usporava bilo je 2018. godine. Od tada smo primetili drugačija leta, bila su toplija, imali smo češće toplije talase, ali zavisi i koje delove Evrope posmatramo. Na primer, zime su u Velikoj Britaniji bile drugačije, bilo je više padavina, nešto se menja – rekla je Gojković.
Takođe, napominje da je važno znati da Golfska struja neće nestati, već usporiti i dodaje da su proračuni zabrinjavajući, ali da je još uvek neizvesno šta nas čeka 2025. godine.
– Izvesno je da što se više leda topi, ona će biti sve sporija i manje će toplote nositi sa sobom, što znači promenu globalne atmosferske cirkulacije, kao i promenu vodenih struja širom planete – zaključuje Gojković.
Kako piše BBC, naučnici, uključujući Bena Buta iz Met Ofis Hadlei centra u Ujedinjenom Kraljevstvu, kažu da su zaključci pomenute studije “daleko od utvrđene nauke”.
Takođe, i profesorka Peni Holidej iz Nacionalnog centra za okeanografiju kaže da jednostavno ne postoje dokazi urušavanja sistema okeanskih struja.
– Znamo da postoji mogućnost da AMOC u nekom trenutku može da prestane sa ovim što radi trenutno, ali je zaista teško biti siguran u to – kaže Holidej i dodaje:
– Kada bi me komšija pitao da li više brinem o toplotnim talasima ili kolapsu AMOC, rekla bih da me više zabrinjavaju temperature. Znamo da se to već dešava i da će biti gore.
Mnogi naučnici uzimaju studiju sa rezervom iz razloga što veruju da su njeni autori napravili niz pretpostavki o tome kako treba razumeti AMOC, a da je klimatski sistem izuzetno složen. Takođe, smatraju da stručnjaci nemaju sve dokaze koji su im potrebni da bi u potpunosti razumeli AMOC.
– Predviđanja da bi se ovaj sistem mogao urušiti već 2025. ili do 2095. godine treba uzeti sa velikom rezervom – smatra Džon Robson iz Nacionalnog centra za nauku o atmosferi, Univerziteta u Redingu.
Međutim, naučnici ukazuju da njihove tvrdnje ne znače da studija nije važna, ili da treba odbaciti mogućnost gašenja AMOC.
– I dalje moramo ozbiljno da shvatimo ideju da bi moglo doći do naglih promena u severnoatlantskom klimatskom sistemu. Ali na tačna predviđanja da će se to dogoditi – i to u ovom vremenskom okviru – morate gledati sa izvesnom dozom skepticizma – zaključuje Robson, prenosi “EuroNews”.
