Eksplozija u stambenoj zgradi u Užicu preplašila je građane, a heroj ove drame svakako je Radoš Bošnjaković.
O podvigu ovog policajca još dugo će se pričati u gradu na Đetinji, jer on je od sigurne smrti iz požara spasao komšinicu zarobljenu na poslednjem spratu zgrade u kojoj živi. Iako ga nazivaju herojem, on kaže da je samo bio u pravo vreme na pravom mestu i da je smisao njegovog života da pomaže drugima.
“Bilo je kasno popodne, spremao sam se da krenem na posao, a onda se začula jaka detonacija i eksplozija. U stanu se brzo osetio miris dima i paljevine, čula se lomljava stakla. Brzo sam sa suprugom izveo decu napolje na bezbedno, pomislili smo da je zemljotes, ali kada smo izašli videli smo da gori poslednji sprat”, seća se Radoš i dodaje da će se tog 5. decembra sećati do kraja života..
U svom tom haosu, i gužvi uplašenih stanara koji su bežali napolje, Radoš je čuo ženski glas koji poziva upomoć iz stana koji je goreo.
“Vatra je bila toliko silna da je otpadala i fasada sa zgrade, hodnik je bio pun dima, ali ja sam odmah krenuo uz stepenice, preskako sam po tri, četiri stepenika. Samo sam razmišljao da stignem na vreme, da ne bude prekasno”, priča ovaj hrabri čovek.
Kada je stigao do stana u plamenu, prizor je bio zastrašujuć. Vrata su bila potpuno izvaljena i deformisana od vreline, na ulaz se poprečio srušen zid od kupatila, šikljala je voda iz cevi a u unutrašnjosti stana goreo je sav nameštaj.
“Navukao sam jaknu na glavu i prešao sam preko ruševine od zida. Unutra gori bela tehnika, dvosed je u plamenu, a pored njega komšinica Dragana u nekom polusedećem, poluležećem položaju. Video sam neke pokrivače u ćošku do kojih vatra još nije došla, bacio sam ih na krevet i uspeo da se provučem do nje. Uhvatio sam je za ruku i viknuo joj ’brzo, brzo’. Uspeo sam da je prevučem preko tog srušenog zida na ulazu i u tom trenutku su stigli vatrogasci i preuzeli je”.
Radošu je u tom trenutku bilo najvažnije da je stigao na vreme, kaže da nije bilo straha, a vest da će se komšinica oporaviti iako je bila životno ugrožena za njga je najveća nagrada.
“Ostala je živa hvala bogu, oporaviće se, lekari sa VMA će joj pomoći, ja samo želim da se što pre vrati svome sinu, normalnom životu, da počne da radi, to mi je najveća nagrada”, skromno priča Radoš.
Stanari zgrade u ulici Miloša Obilića u užičkom naselju Krčagovo još uvek pamte svaki detalj ove jezive nesreće u kojoj su povređene četiri osobe, a za svog komšiju imaju samo reči hvale.
“On ne smatra da je to neki herojski postupak, kaže da je to ljudski čin, ali ja ne znam da li bi Dragana preživela da nije bilo njega, a u kakvom vremenu živimo zaista je malo ljudi kao što je naš komšija”, kaže komšinica Anela Nikolić.
Radoš Bošnjaković je policajac, zaposlen u Regionalnom centru granične policije prema Bosni i Hercegovini i kako kaže svoj posao obavlja časno i pošteno.
“Ja sam policajac i ceo život sam kroz školu, ali i iz kuće nosio to da treba pomoći svakom u nevolji. Ne smatram ovo nekim herojstvom, jednostavno uradio sam ono što je bilo neophodno u tom trenutku”.
