Mnogo je bolesnih i siromašnih baka u zabitim selima Raške oblasti, koje godinama i decenijama žive same, najčešće bez ikakvih prihoda i pomoći, i jedva uspevaju da se prehrane, kupe lekove, plate struju i obezbede ogrev za zimu. Neke od njih opstaju zahvaljujući dobrim komšijama, rođacima iz susednih sela i humanim ljudima iz celog sveta među kojima je i puno naših čitalaca.
Na žalost,ima i onih kojima vrata niko ne otvara, koje je dražava odavno “zaboravila” i koje pred svaku zimu, pa i ovu, strepe hoće li preživeti snegove i mrazeve i dočekati proleće. Sa takvim brigama suočava se i usamljena i teško bolesna starica Radmila Tošić (80) iz zabitog Kuzmičeva na Goliji. Mnogo ljudi zvalo nas je da je posetimo, saslušamo njene muke i pozovemo dobrotvore iz belog sveta da joj pomognu.
Baka Radmila živi u staroj i oronuloj kući oblepljenoj blatom, bez vode i kupatila. Ne gladuje, ali, kako sama kaže, jedva opstaje, jer od prihoda ima samo porodičnu penziju nasleđenu od davno preminulog supruga u iznosu od 9.600 dinara (90 evra), kad plati struju i fiksni telefon, kupi lekove i izmiri dažbine državi za život joj obično ostane 20 do 30 evra, nekada ni toliko.
Osim što je godinama pritiskaju nemaština, bolest i udaljenost od grada i lekara, baku Radmilu ubija i velika tuga, sudbina je htela da najpre izgubi sina Milorada (58), a potom i unuku Jelenu (31) koji su joj bili oslonci u životu i nada u starosti. Sada je sama, a pomažu joj rođak Saša Tošić i komšija Miloš Lončarević, u pasivnom planinskom kraju, gde je mnogo starih i siromašnih, ni oni ne mogu mnogo.
– Što mene Bog ne uze,nego me ostavi, a uze mi najdraže što sam imala – pita se plačući baka Radmila.
Humanitarac Hido Muratović, koji je sa nama pošao u posetu, uručio joj je namirnice i prvu pomoć od 100 evra.
– Živim dan po dan i molim se svevišnjem da me što pre pozove, težak je život u starosti, bolesti, samoći, nemaštini i bespuću, ne treba mnogo za jednu ostarelu dušu, samo da imam za hranu i lekove i da mi je toplo u kući, volela bih da imam kupatilo, da se više ne kupam u limenom koritu, da me noge služe i da ne padnem na postelju, ko će da me gleda – pita se starica.
Stoga se ona uzda u dobre ljude da joj pomognu u ovoj teškoj situaciji.
– Trudimo se da Radmili pomognemo koliko možemo, voleli bi kad bi se javio još neki dobrotvor da joj olakša život, mnogo je muke i žalosti preturila preko glave, sada je nemoćna da sama bilo šta preduzme, bojim se čekaju je još teži dani – priča komšija Miloš Lončarević i naglašava da bi i mala pomoć Radmili bila velika.
Na desetine je i stotine starih i nemoćnih na Rogozni, Goliji, Pešteru i Kopaoniku o kojima niko ne brine, mnogi od njih nemaju ni zdravstvenu knjižicu, penziju, socijalu, neki su nepokretni.
– Neki lekara nisu posetili deset ili 20 godina, uz pomoć “Vesti” i dobrotvora iz dijaspore pokušavamo da im pomognemo, pomažu dobri ljudi, rade ono što bi država trebalo da radi, hvala im na humanosti i dobroti, Bog će ih nagraditi – ističe humanitarac Hido Muratović i kao mnogo puta do sada poziva dobrotvore iz dijaspore da pomognu i baki Radmili.
Napaćene duše
U planinskim zabitima žive napaćene i skromne duše koje su jednom nogom na onom svetu pa im je svaka pomoć zlata vredna, skromni su i znaju da cene dobrotu. Takva je i baka Radmila, moramo joj pomoći – poručuje Muratović i nada se da će baki uskoro stići još neka donacija.
Kontakt
Svako ko želi da baki Radmili pošalje pomoć može to učiniti direktno, preko Humanitarnog mosta “Vesti” ili humanitarca Hida Muratovića. Kontakt sa bakom moguć je i posredstvom njenog telefona: 020/354-340
