Kada su 1999. godine sa Kosova izbegli na sever Crne Gore i zaustavili se u Rožajama, srećni što su sačuvali živu glavu, supružnici Rustem i Fatima Sinani, po nacionalnosti Egipćani, nisu ni slutili da će da će se, nakon više od dve decenije i rođenja šestoro dece, boriti za golo preživljavanje i prehranjivanje svojih mališana i da će pomoć morati da traže od svojih komšija, humanitaraca iz ovog kraja i dobrotvora iz celog sveta.
Beda i jad
Borili smo se sve ove godine koliko smo mogli, radili sve i svašta, trpeli i ćutali, mislili smo bog će nas pogledati, izguraćemo nekako, biće i nama bolje. Ništa od toga, deca rastu, a nama je iz dana u dan sve gore, nije bilo druge već da pomoć zatražimo od dobrih ljudi, zvali smo i poznatog humanitarca Hida Muratovića, mnogima je pomogao, pomoći će, nadamo se, i nama – priča glava porodice Rustem Sinani i naglašava da bi on i supruga mogli sve da trpe i izdrže i da mu je žao zbog deca koja rastu u nehumanim uslovima i oskudevaju u svemu.
Nikada ne znamo šta nosi novi dan i hoćemo li imati za kiriju, hleb, mleko, čizme, sveske .Uvek nam preti opasnost da ostanemo na ulici.
Nikada i nikome ništa loše nismo učinili, a bog nas ovako kažnjava – dodaje Rustem i naglašava da njegova deca meso okuse jednom godišnje, obično u vreme muslimanskog praznika Bajrama, kad im komšije i dobri ljudi donesu.
Nemaju ogrev
Da posetimo ovu siromašnu porodicu i pokušamo da joj, uz pomoć naših čitalaca, koliko-toliko pomognemo, zamolilo nas je nekoliko žitelja Rožaja dobro upućenih u sve muke, odricanja i neizvesnosti Rustema, Fatime i njihove dece Elise, Samira, Albetine, Almedina, Arijana i Arijane. Ne treba njima mnogo, samo da plate kiriju i struju, da im je toplo u kući i da deca uvek imaju pristojnu ishranu, knjige, obuću i odeću.
Zima je, a mi u kući imamo drva za još desetak dana, trošimo i poslednje zalihe brašna, duša me zaboli kada deca u školu odu gladna i slabo obučena, bogu se molimo da nam pošalju dobre ljude da nam pomognu da nekako izađemo iz ove nevolje – priča Rustemova supruga Fatima i ističe da porodica nema krevete za svu decu, da najmlađi Arijan spava u kolevci, a ostali na sunđerima rastrtim po podu.
Da je ovo naša kuća nešto bi i činili, ali ovde smo samo podstanari, nemamo ni kupatilo, niti vodu u kući, teško je održavati higijenu i decu čistu poslati u školu – žali se Fatima i, kao i njen suprug, veruje da će im dobri ljudi, posebno iz dijaspore, pomoći da žive kao drugi obični ljudi.
Prva pomoć
Na poziv porodice Sinani i njihovih komšija i sugrađana, Rožaje je posetio i poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović koji je bio zapanjen katastrofalnim uslovima u kojima živi ova osmočlana familija.
Njima je potrebna svaka vrsta pomoći, od brašna do ogreva, njihova socijala nije im dovoljna ni za hleb, a kamoli za bilo šta drugo, apelujem na sve dobre ljude i na sve čitaoce Vesti da im pomognemo, posebno zbog deca koja najviše ispaštaju – kaže poznati dobrotvor.
Pri prvom susretu sa Rustemom, Fatimom i njihovom decom poznati humanitarac uručio im je “prvu pomoć” od 200 evra (da kupe dva-tri metra drva), nešto namirnica i nešto odeće, uskoro će ih ponovo posetiti.
Sanjaju o kući
Porodica Sinani mašta o svom krovu nad glavom, sa kupatilom i posebnom sobom za decu.
Ako bi u Rožajama, gradu poznatom po humanosti, krenula neka akcija, i ja bih se uključio, pomogli bi, nadam se i čitaoci Vesti, ako bi opština obezbedila lokaciju, možda bi pokrenuli akciju za izgradnju kuće, za sada je to samo skup lepih želja, pre toga važno je da decu zbrinemo, da ne gladuju i da su u toplom – dodaje Muratović.
