Živimo u vremenu u kojem se klima ubrzano menja, kaže za “Vesti” Vladimir Đurđević, profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i objašnjava da te promene koje su počele s krajem 19. veka, postaju sve vidljivije, početkom 21. veka.
– Nalazimo se u periodu kada su globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte rekordne, a vremenom postaju sve veće, prvenstveno jer se koriste fosilna goriva ugalj, nafta i gas koji emituju velike količine gasova. Prvenstveno ugljen-dioksida čija je koncentracija, kako se pokazuje, porasla za 50 odsto i pojačala efekat staklene bašte – priča nam ovaj stručnjak.
Sve to se danas, prema njegovim rečima, dešava brže i intenzivnije zbog razvoja industrije.
– Cela planeta je toplija za stepen u odnosu na predindustrijski nivo s kraja 19. veka, što se dešava 100 puta brže nego milionima godina unazad. U poslednje vreme je ta anomalija sve veća – pojašnjava kako je Zemlja u procesu globalnog zagrevanja i kako se klimatske promene danas dešavaju u znatno kraćim vremenskim intervalima nego u prošlosti.
Ovaj stručnjak ukazuje da je u Pariskom sporazumu, kao glavnom okviru za međunarodnu saradnju država u borbi protiv klimatskih promena, navedena granična vrednost rasta temperature iznad koje planeta ne bi smela da ide.
– U tom dokumentu piše da treba da pokušamo da ostanemo ispod 1,5 stepeni zagrevanja zato što su onda rizici povezani sa klimatskim promenama znatno manji. Ako pređemo zadatu vrednost male ostrvske zemlje u Pacifiku, kod kojih je nadmorska visina često samo nekoliko metara, s porastom srednjeg nivoa globalnog okeana biće potopljene – upozorio je Đurđević.
Klimatske promene, kao što je poznato, utiču na intenzitet toplotnog talasa i dužinu trajanja ekstremnih padavina.
– Ako bismo uspeli da se zaustavimo na 1,5 stepeni Celzijusa, ta promena će predstavljati neku vrstu povećanog rizika, ali ako to bude dva stepena, učestalost toplotnih talasa, intenzitet suša, olujnih nepogoda, poplava i šumskih požara biće mnogo veći.
Ipak, kako ističe, zaustavljanje rasta srednje globalne temperature je komplikovan zadatak, povezan sa transformacijom energetskog sistema i prestankom korišćenja fosilnih goriva.
– Nije lako za kratko vreme u celom svetu zameniti energetska postrojenja i transport koji koristi ugalj, gas i naftu. Automobili moraju da budu električni. Jedino na taj način mogu se zaustaviti klimatske promene. To nije nemoguće, ali je potrebno da ljudi budu odlučni u postizanju cilja klimatskog sporazuma – priča Đurđević.
To se, kako kaže, sada čini kao nešto realnije, jer je prošle godine došlo do velikih pomaka.
– Osim EU koja je uvek bila predvodnik na tom polju, Kina se prošle godine obavezala da će do 2060. godine u potpunosti prestati sa korišćenjem fosilnih goriva. Japan je takođe obećao da će do 2050. godine biti zelena zemlja, a isto i Južna Koreja. Obećao je i novi američki predsednik da će prvi dan svog mandata vratiti SAD u Pariski sporazum i cilj će biti da do 2050. SAD prekine sa korišćenjem fosilnih goriva – ukazuje ovaj stručnjak.
Realizacija Pariskog sporazuma
Ako se potpisnice Pariskog sporazuma budu držale obećanog, prema njegovim rečima, rast globalne temperature bi u narednih 30 godina mogao da stane na dva stepena.
– Ukoliko to ne bude urađeno, planeta bi mogla da se zagreje za tri do četiri stepena Celzijusa više, a posledice po planetu i čovečanstvo bi bile ogromne, jer osećamo prilične promene klime i na sadašnjih jedan stepen više u odnosu na predindustrijski period – upozorio je Đurđević.
Nesnosne žege
Vladimir Đurđević kaže da povećanje prosečne temperature planete ne znači da će jednog dana biti sve u redu, a drugog nastupiti sudnji dan, ali će se ljudi navikavati na ono što su nekada bile ekstremne vremenske prilike. Na to ukazuje na primeru Srbije.
– Leta su nam tropska sa dosta dana iznad 35 stepeni. Zato nam je prošlo, 2020, iako je bilo toplije od proseka iz sredine 20. veka, delovalo blago, jer smo se već navikli na ekstremno topla leta – pojašnjava on.
