Sunčeva svetlost predstavlja mešavinu svetlosti svih boja i zbog toga mi tu mešavinu svetlosti vidimo kao belu. Pomračenje Sunca spada među najaktivnije nebeske pojave. O njemu se često govori i piše, pa mislimo znamo sve o njemu. Možda baš u ovom tekstu pronađete zanimljive činejnice o Suncu, u brojevima, koje niste znali.
5 milion atoma svoje mase Sunce gubi u vidu energije zračenja.
4.300.000.000 kilograma vodonika izgori u jezgru Sunca svake sekunde pretvarajući se u helijum.
250 kilometara u sekundi je brzina kojom se Sunce kreće oko centra Galaksije.
Sunce nije vatrena lopta. Više liči na veliku hidrogensku bombu u stalnoj eksploziji, koja pri tom zrači ogromnu energiju u vidu svetlosti i toplote.
5,505 stepeni iznosi temperatura Sunca na površini.
4. mesto zauzima Sunce kada je reč o apsolutnom sjaju i blizini Zemlji.
99,8 odsto mase Sunčevog sistema, dok najveći deo ostatka otpada na Jupiter.
109 puta je prečnik Sunca veći od prečnika Zemlje.
5 milijardi godina je stara zvezda Sunce i prema procenama naučnika, postojaće još nekih 5 milijardi godina. Pre kraja ono će imati poslednju veliku avanturu u svom životu. Ono će da naraste i postaće crveni džin. Biće toliko veliko da će progutati i Merkur i Veneru, pa možda i Zemlju. Zatim će otpustiti svoje spoljne slojeve i potom se skupiti u zvezdicu i tako postati beli patuljak.
30% je Sunce danas toplije nego u svojoj ranoj mladosti. Njegova temperatura raste i za milijardu godina sa Sunca će strujati tolika toplota da će na Zemlji okeani ispariti. I život će se svesti samo na najprostije organizme. Ali i oni će nestati pre nego što Sunce uđe u fazu crvenog diva.
25 dana je period za koji ono oko ekvatora načini potpunu rotaciju, oblasti blizu polova su sporiji i oni načine jedan krug za 36 dana.
3 puta je Sunce mlađe od svemira.
4,3 miliona tona materije, svake sekunde, Sunce pretvori u energiju.
99,8% ukupne mase Sunčevog sastava saržano je u Suncu, kao najmasivnijem telu u Sunčevu sistemu.
333 000 puta je Sunce masivnije od Zemlje.
