Za ovu školu, osnovanu odmah posle oslobađanja od turskog ropstva i u predvečerje Velikog rata, vezan je i jedan zanimljiv događaj, opisan u mnogim knjigama i u predratnoj štampi, koji se i danas prepričava u Novom Pazaru i okolini.
Iznenada i bez pratnje, samo sa vozačem-ađutantom, kralj Aleksandar Karađorđević došao je, u proleće 1934. godine, da obiđe manastir Sopoćani, nedaleko od svetinje, pored puta, video je školu i rekao vozaču da zaustavi vozilo. U trenutku kada je kralj, u vojničkoj uniformi sa zlatnim epoletama, ušetao u školsko dvorište, učiteljica Radmila Bošković umalo se nije srušila od iznenađenja, a njen suprug Dragoslav, upravitelj škole, spavao je na baštenskoj stolici.
BistaPre desetak godina, dok je bager kopao pored puta, nedaleko od škole u Dojevićima, iz zemlje je izronila bista kralja Aleksandra koja se danas čuva u novopazarskom muzeju Ras. Kako tvrde istoričari, posle pogibije kralja žitelji ovog mesta i rukovodstvo škole naručili su kraljevu bistu, ali nisu stigli da je postave, jer je preduhitrio nemački napad na Srbiju. Iz straha od komunista, neko je bistu zakopao nedaleko od škole. |
– Ustaj, došao kralj – povikala je Radmila upravitelju, ali Dragoslav se nije dao zbuniti, skočio je i neočekivanom gostu se obratio sa: "Izvolite, vaše visočanstvo."
Kralj je potom ušao u prvi razred gde je učitelj pravoslavne veronauke Jerotije Čeković držao nastavu. Seo je u klupu, a malo je i sam propitivao đake, bio je oduševljen njihovim znanjem. Kralj je obišao i đake islamske veronauke, a hodži Ljutviji Đoroviću, koji mu se požalio na težak život i malu platu uslišio je molbu da bude premešten na bolje plaćeno mesto matičara.
– Loše su vam obučena i obuvena deca – prokomentarisao je kralj. – Siromašan je ovde narod, teško je zaraditi dinar, a dece puno – odgovorio je upravitelj Bošković.
Tada se Aleksandar mašio za novčanik i izvadio ondašnjih 2.000 dinara.
– Obucite i obujte decu, kupite im šta im je najpotrebnije – rekao je upravitelju Boškoviću koji je, čim je kralj otišao, deci sašio nove uniforme, a kralju poslao sliku da vidi da je postupio po naređenju. Iz Beograda je tada, od kralja, stigao odgovor da će na jesen ponovo doći u Sopoćane i da će obići i mališane u Dojevićima, tadašnjem srezu Požega.
I dok su žitelji celog kraja čekali novi dolazak kralja, iz Marselja je stigla žalosna vest – Aleksandar je ubijen. Celo selo odmah se sjatilo u školu i svi su plakali za kraljem, klupu na kojoj je kralj sedeo ofarbali su u crno i na nju stavili mesinganu pločicu na natpisom: "Ovde je 20. aprila 1934. godine sedeo njegovo veličanstvo kralj Aleksandar." Klupu i pločicu uništili su komunisti tokom Drugog svetskog rata.
– Bilo je predloga da klupu sa istom pločicom i natpisom vratimo u školu, ali je iz nama nepoznatog razloga ova ideja propala. No, još nije kasno, kralj je i danas veoma cenjen u narodu ovog kraja, cenili su ga podjednako Srbi i Bošnjaci, imao je osećaj za multietičnost, prvi je za muslimane u vojsci uveo kazan bez svinjetine – priča Hivzo Curić iz sela Požega.
"Traka jednog veka"Autor Jovan Ljubisavljević napisao je knjigu "Traka jednog veka", koja prati životni put porodice Bošković i u kojoj je opširno opisan događaj sa nenajavljenom posetom kralja Aleksandra školi u Dojevićima. Na svečanosti povodom školskog jubileja knjiga je deljena besplatno. |
