Decenije prolaze, ali jedna ljubav ostaje večna, granitno jaka u dobru i u zlu. Ko se jednom zaljubi u Crvenu zvezdu, ostaje za vek vekova opčinjen velikanom iz Ljutice Bogdana, a ko će bolje znati da nam opiše snagu te neraskidive emocije nego veterani najvećeg srpskog kluba, koji su nas ugostili u njihovim prostorijama na zapadnoj tribini stadiona “Rajko Mitić”. Prijatno aprilsko poslepodne dovelo nas je u dom crveno-belih, a tamo su nas sačekale sve same legende. Autor ovih redova nije imao sreće da gleda naše domaćine dok su harali u dresu bivšeg prvaka Evrope, ali je odrastao na pričama o podvizima Staneta, Kuleta, Pižona, Šeleta… Toliko trofeja u rukama, velikih utakmica, golova, poteza kojima su dizali na noge “delije” širom sveta, a opet skromnosti, neposrednosti, bez trunke ega i nadmenosti, Zvezdini veterani su ekipi “Vesti” pokazali ljudsku veličinu, prisetili se slavnih dana, objasnili nam do tančina kako danas funkcionišu. Bili su nam savršeni domaćini, pa smo obećali da ćemo se uskoro opet družiti.
Humanitarno udruženje
Položaj veterana Crvene zvezde danas je daleko bolji nego pre desetak godina, što kroz ulogu koju imaju u klupskim telima, što kroz nivo organizacije i saradnje. Domaćini nam ističu da je najveća zasluga za to Branimira Kantara, sekretara Udruženja veterana. Srdačno nas je dočekao u svojoj kancelariji dok je ćaskao sa Stanislavom Karasijem, a zatim nas uputio u veću prostoriju u kojoj se zapravo okupljaju legende. Tamo smo najpre u manjoj sobi zatekli zanimljivu partiju šaha između Jovana Kuleta Aćimovića i Dembe Vasiljevića, dok je ubrzo došao Vladimir Petrović Pižon da poput sudije pogleda protiče li sve po propisima. Zatim smo prešli u veću prostoriju gde su nas čekali još Miloš Šestić, Zdravko Borovnica i Nedeljko Milosavljević. Teme su stizale jedna drugu.
– Veterani Crvene zvezde su registrovani kao humanitarno udruženje i naša osnovna svrha jeste da pomažemo onima kojima je to potrebno. Primera radi, plaćamo školovanje unuku jednog našeg člana, dajemo novčane priloge bivšim igračima koji imaju niske penzije, a pred Novu godinu darujemo i udovice naših nekadašnjih saigrača. Imamo sopstveni račun i s njega namenski preusmeravamo sredstva. Nisu to neke bogzna kolike pare, ali dovoljne su za osnovnu pomoć. Zapravo, kada igramo utakmice po Srbiji, regionu i svetu, mi to naplaćujemo, doduše skromni su iznosi. Što je dalji put, cena je veća, a sav novac bude na našem računu i tako “punimo kasu” i odatle finansiramo razne humanitarne akcije i skupljena sredstva dajemo ugroženima – objašnjava nam 61-godišnji bivši napadač crveno-belih Neđa Milosavljević.
Na njegove reči nadovezao se 75-godišnji Stanislav Karasi, nemilosrdni golgeter s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih.
– Neki od nas su i više od pola veka u Zvezdi aktivno, na ovaj ili onaj način, kao igrači, treneri, a sada kao veterani ili članovi Skupštine i bićemo uz Zvezdu do poslednjeg daha! Bogu hvala, tu smo da pomažemo jedni druge, stekli smo neka prijateljstva za ove decenije, pa recimo ako ja znam nekog lekara, zašto da ne uputim bivšeg saigrača kod njega, neko zna dobrog majstora i tako ukrug. Recimo, imamo sjajnu saradnju sa doktorom Milovanom Bojićem, vrhunskim kardiohirurgom, koji nam je kao brat rođeni. Veterani Zvezde donirali su jedan televizor Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje na čijem je on čelu i to je bio naš skroman doprinos toj divnoj ustanovi – ističe Stane.
Euforija u svakom mestu
Veterani srpskog velikana nedavno su igrali utakmice humanitarnog karaktera u Požarevcu protiv selekcije tog grada i u Vranju protiv Dinama. Interesovanje navijača bilo je ogromno, a popuštanje mera u vezi s virusom korona doprineće većem broju utakmica na proleće i tokom leta.
– Tokom 2019, dakle u godini pre pandemije kovida, odigrali smo čak 36 utakmica. Nažalost, taj broj značajno je opao tokom poslednje dve godine, ali sada se situacija popravlja. Zovu nas sa svih strana, od sela do gradova i pravilo je da, ko god nas je jednom ugostio, taj nas zove da ponovo dođemo. Znate, ljudi su nas gledali preko TV prenosa nekada, ali nas nisu videli uživo. Ima i mlađih, koji su odrastali slušajući priče roditelja o nama. Gostoprimstvo je neverovatno, zaista se vidi koliko u svakom mestu znači ljudima da dođu bivši asovi Zvezde. Svi bi da se slikaju s nama, da sednu, druže se, da im potpišemo dresove ili stare slike i postere. To nas vrati u ona lepa vremena kada smo bili profesionalci. Sve prolazi, samo Zvezda večno traje – ističe 66-godišnji Pižon, četvrta Zvezdina zvezda.
Godinu mlađi ofanzivac Miloš Šestić, zvanično selektor ekipe veterana, dodaje da je u planu gostovanje u Evropi.
– Zvali su nas iz Beča, Linca, Bazela i samo je pandemija virusa korona odložila ta gostovanja. Puno je srce ljudima kada nas vide, a i mi jedva čekamo da vidimo naše zemljake u dijaspori. Takođe, imamo ponudu da odemo na veliku turneju u Severnu Ameriku, gde bismo tokom 18 dana igrali u gradovima Kanade i Sjedinjenih Država u kojima ima dosta Srba. Čak nam nude i turneju u Australiji – ističe Šele, na koga se nadovezao Pižon:
– Mnogi od naših igrača imaju poslove, malu decu, pa je to sve na čekanju. Lako je nama koji smo u sedmoj deceniji života, naša deca su odrasla, mi sad čuvamo unuke, ali nije tako izvodljivo za mlađe snage. Ponuda je na stolu već neko vreme, pa se možda ipak i realizuje.
Nove prostorije
Prostorije Udruženja Zvezdinih veterana neće još dugo biti tu gde su sada, budući da uskoro sledi novo preseljenje.
– Selimo se u odaje Omladinsko-pionirske škole Crvene zvezde. Nije nama loše ni ovde, daleko od toga, ali tamo ćemo imati još više kvadrata na raspolaganju i mogućnost da ugostimo više ljudi, pa i da organizujemo neke proslave. Nama ovde svrate i prijatelji, navijači, svi oni koji vole klub i kojima smo ostali u lepom sećanju i rado im izlazimo u susret. Obično se skupljamo radnim danima od 11-12 ujutru, ćaskamo i dogovaramo aktivnosti. Utakmice igramo vikendom, ali i radnim danima. Budući da je organizacija sekcije veterana na plećima nas starijih, igraju nam i nešto mlađi, momci od 40-tak godina. U suštini, navijače privlače bivši asovi, pa gledamo da ne “švercujemo” ljude sa strane, premda je neke mečeve za nas igrao i pevač Rokvić – kazuje Neđa.
Pižon naglašava da se glas veterana danas čuje jače nego ikada:
– Ja sam na čelu Fondacije FK Crvena zvezda i od svake plaćene članarine jedan do dva procenta novca idu u kasu te klupske organizacije. Od tih para kupili smo autobus za mlađe kategorije, sada skupljamo sredstva da im napravimo teretanu. Moramo da naše mlađe snage ojačamo, jer Zvezda je najjača kada su joj nosioci igre njena deca. Tako je sada isplivao štoper Strahinja Eraković i to je u dobroj meri posledica tog bonus pravila da igrač mlađi od 21 godine mora da započne utakmicu u Superligi. Uz to, Ratomir Dujković je predsednik Skupštine Crvene zvezde, gde mi veterani imamo sve veći broj glasova. Poštuju nas i uvažavaju čelnici kluba, odnos prema nama je dosta bolji nego što je to nekada bio slučaj.
Naslednicima svaka čast
Uoči 30. kola Superlige, Crvena zvezda i Partizan izjednačeni su na tabeli. Prvo mesto posle druge faze takmičenja donosi prednost domaćeg terena u prvom kolu plej-ofa 16. aprila, kada će se igrati 167. večiti derbi. Ipak, legende crveno-belih ne vide duel narednog vikenda kao presudan u borbi za titulu.
– Šta god da se desi u derbiju, neće biti gotova trka za prvaka. Ako Zvezda pobedi, imaće tri boda viška, ali ostaće još šest utakmica i jednim neplaniranim porazom opet se sve briše. Zato će momci Dejana Stankovića morati da maksimalno ozbiljno shvate svaki deul, jer nema mesta opuštanju niti na minut – uglas ističu Stane i Pižon, a potvrđuju Neđa, Zdravko i Šele, uz amin Kuleta u drugoj protstoriji.
Naši domaćini ponosni su na preporod vljenog kluba.
– Šampioni smo četiri sezone u nizu, jurimo petu titulu, igrali smo dvaput Ligu šampiona i triput Ligu Evrope, prolazili grupnu fazu, napravili strahovit proboj na UEFA rang-listi. U naše vreme se u Evropi igralo isključivo na eliminaciju, pa može da ti se desi da odigraš svega dve ili četiri inostrane utakmice u sezoni. Sadašnja generacija redovno igra dvocifren broj evromečeva i to je sjajno za jačanje ekipe i skupljanje bodova.
Spektakl u Beču
Veterani nam otkrivaju da jedva čekaju da se ponovo nađu u Beču, što bi trebalo da se desi u maju.
– Igrali smo u novembru 2017. prijateljsku utakmicu protiv Rapida u prestonici Austrije. Bilo je preko 20.000 prodatih ulaznica, a koštale su 15 i sedam evra. Pazite, reč je o utakmici veterana, naravno humanitarnog karaktera, ali toliki broj ljudi da gleda bivše igrače je za divljenje. Fantastično smo se družili, bila je prava fešta, posebno tokom “trećeg poluvremena” – objašnjava nam Karasi i dodaje:
– Ne tako davno, na gostovanju u Crnoj Gori za meč veterana Zvezde prodato je 19.000 karata. Ljudi nas mnogo vole u okruženju i zato mi skoro da ni ne igramo u Beogradu.
Nedavno je bilo ponuda i da se organizuje turnir veterana četiri najveća kluba bivše Jugoslavije.
– Splitski Hajduk je takoreći prihvatio da igra, ali je zagrebački Dinamo pravio problem, možda zbog straha od reakcije navijača, ko zna. Što se Zvezde i Partizana tiče, mi bismo se verovatno odazvali. Igrali smo već na nekim turnirima u zemljama bivše Jugoslavije i svugde smo lepo dočekani – dopunio je Šestić.
Borovnica majstor kartanja
Zdravko Borovnica, 67-godišnji bivši napadač crveno-belih, pohvalio se da je majstor za tablić.
– Ove godine, po mojoj evidenciji, vodim protiv Šeleta 78:12 u pobedama. Ozbiljna je to razlika.
Nije dugo trebalo Šestiću da šeretski odgovori:
– Zdravko, imaš li ti svedoka da je to tako? Evo, moj svedok je Neđa Milosavljević – našalio se Šele.
Važno da si živ
Na pitanje veteranima crveno-belih koji uslov neko mora da zadovolji da bi bio njihov član, Vladimir Petrović nas je slatko nasmejao:
– Samo da je živ i da može da igra.
Pižon je pojasnio i da je Karasi vlasnik retkog rekorda:
– Stane je igrao za veterane Zvezde u 73. godini, pa vi vidite. Selektor Šele ga je pitao može li da nastavi ili da ga menja, a on samo odgovara: “Mogu, Šele, još mogu.”
Lazetić rano otišao
Stanislav Karasi savršeno poznaje 18-godišnjeg napadača Marka Lazetića, koji je zimus prodat velikom Milanu.
– Znam to dete od pelena, takoreći. Videlo se da će biti veliki igrač. Da je otišao u Milan sa više utakmica i sezona u dresu Zvezde, imao bi bolji status u Italiji od Dušana Vlahovića. Lazetić je, kako je Miljan Miljanić voleo da kaže, dvoosovinski napadač. Može da igra kao centarfor, polušpic, levo i desno u napadu. Ima odličnu tehniku i visinu, a jak je kao zemlja. Rano je otišao, ali mu želim sve najbolje, divno je dete.
