Sport, posebno fudbal, na razne načine je u krvi mnogim domaćim muzičarima, a Aleksandar Petrović, poznat kao Aca Seltik, jedan je od najupečatljivijih primera. Vođa Ortodoks Keltsa za Seltik navija, kako kaže, celog života, ali i na našoj sceni ima svoje miljenike, OFK Beograd i Crvenu zvezdu. Na sve to, otpevao je himnu – Rada. Ipak, uvek i pre svega njegova ljubav pripada velikanu iz Glazgova. A prva sećanja na fudbal vraćaju ga u sedamdesete godine prošlog veka.
– Tada nismo imali 518 kanala i platformi gde smo mogli da saznamo rezultate, već su se oni očekivali u novinama kao ozeblo sunce – priča za “Vesti” Aca. – Rezao sam izveštaje škotskih liga i lepio u sveske, imam ih sačuvane. Danas je to nepotrebno, svaki rezultat saznamo uz dva klika, ali tada je to bila zanimacija. Plus, nikad nisi znao da li će ili neće da objave, pa odlagana kola…
Progovorio uz finale KEŠ
Urbana legenda, veli Aca, jeste da je on progovorio za vreme finala Kupa šampiona Seltik – Fejenord, 1970.
– Od tada je Seltik važna stavka u mom životu. Pod upitnikom je da li sam ja otkrio Seltik, ili je obrnuto.
Prvi put je uživo gledao voljeni klub u čuvenom meču sa Partizanom 1989, kad su crno-beli bili domaćini u Mostaru.
– Bio sam i na revanšu, u Glazgovu, kad su moji zeleni pobedili sa 5:4, ali je “parni valjak” prošao dalje. Gledao sam Seltik i protiv Honveda u Budimpešti, sa Ksamaksom u Nojšatelu… Tu smo izgubili 5:2, pokisli, a ja još pravo sa utakmice na posao, šou. U poslednje vreme Seltik često imam u komšiluku. Gledao sam ih u Sarajevu, Zagrebu…
Uskoro sledi grupna faza Lige šampiona.
– Sad treba ostati u toj priči dovoljno dugo da budeš konstantno u glavnom žrebu, da ne ideš non-stop kroz kvalifikacije.
Nije mu lako kad ga pitaju za omiljenog igrača Seltika svih vremena.
– Samaras, ali to je novija istorija. Imam i ljubimce od ranije. Petrik Boner mi je bio pojam golmana, u rangu Italijana Zenge i Paljuke. Kroz snimke sam zavoleo postavu koja je osvojila Kup šampiona. Džimi Džonston, Bili Meknil… sve su to igrači prema kojima nemam nikakav odnos osim poštovanja jer znam ko su i šta su uradili. Od ovih koje sam gledao, brat Jorgos mi je srcu najbliži.
Raduje uspon OFK Beograda
Aca je odrastao na Karaburmi, dve stanice od Omladinskog stadiona, pa je oduvek lokalpatriotski naginjao ka OFK Beogradu.
– To je odudaralo od ostatka familije, zvezdaške, ali je bilo i partizanovaca. Uvek sam im bio moneta za potkusurivanje. U fazonu – navijaj za nas ove nedelje, kupiću ti čokoladu. To meni, kao ozbiljnom diplomati, nije bilo nimalo teško (smeh).
Dugo su “romantičari” tavorili u Srpskoj ligi, kadrovske promene doneše prosperitet i plasman u viši rang.
– Sad, koliko je to do ljudi koji su ostali u klubu, a koliko je do nove uprave… Svašta se dešava iza kulisa, ne želim da se bavim tim, pošto onda ulazimo u lavirint bez izlaza. Svakako mi je izuzetno drago. “Romantičari” su moj klub. Voleo bih da se vratimo u Superligu, da ponovo igramo u Evropi. Znamo, naravno, koliko je to teško i koliko treba vremena, finansija, manevarskog prostora za delanje koji je sužen u samom savezu, ali, bože moj. Krenuli smo na bolje, gore nije moglo.
U Bariju preskočio penale
Petrović je, ipak, i zvezdaš:
– To je zbog mog ćaleta. Prošao sam sa Zvezdom sve i svašta, ali i sa Partizanom, da stvar bude luđa. Sa Zvezdom – ceo ciklus kad su uzeli Kup šampiona, osim prve utakmice sa Grashopersom. Bio sam u Bariju, ali, priznajem, nisam smeo da gledam penale, gledao sam preko tribine. Jedna anegdota – i ćale i ja smo bili tamo, ali nijedan nije znao da je onaj drugi pošao. Međutim, ja sam njega video na stadionu, a on mene nije, pa sam ga posle ucenjivao, da ne kažem mami koja nije znala ni za jednog od nas (smeh). Sa Partizanom sam išao na San Siro, protiv Intera.
Dodaje, da bude jasno:
– Nisam zvezdaš u fanatičnom smislu. Ja sam navijač Seltika i moj fanatizam je usmeren ka tome. Kad su Simpl majnds 2011. svirali na Bir festu, družio sam se sa Čarlijem Berčilom i Džimom Kerom, velikim seltikovcima. Džim je dobio Zvezdin dres, bili smo na Marakani. Rekao sam: “Kad bi igrala Zvezda sa Seltikom, navijao bih za Seltik najnormalnije.” Čovek kaže: “Razočarao bi me kad ne bi bilo tako.”
Moguće je da žreb za Ligu šampiona spoji Zvezdu, koja će biti u trećem šeširu, i Seltik iz četvrtog.
– Ne bih voleo, pošto ne želim da idemo dalje nauštrb srpskih klubova.
Dopalo se Aci kako je Zvezda izgledala u kontrolnom duelu sa Zenitom.
– Po tome, možemo da se nadamo svemu i svačemu. Ako neko ne izminira trenera Bahara, biće super. Ukoliko se bude onako trčalo, biće tu i dobrih momenata i rezultata. Ne možemo možda da nadtrčimo Mančester siti, ali…
Sam je Aca pomenuo novog šampiona Evrope iako nimalo ne simpatiše “građane”:
– Ne podnosim klubove koji kupuju titule. Nedavno sam pročitao da bi rešenje možda moglo da bude “seleri kep”, kao u američkim sportovima. Ovo više nema nikakvog smisla. Tresneš keš i sastaviš najbolji tim, što ti, doduše, ne donosi automatski Ligu šampiona, ali je vrlo verovatno da ćeš igrati bar polufinale. Mesi, Mbape i Nejmar, recimo, ništa nisu doneli PSŽ-u.
Generalno, mršti se čelo Aci kad se pomene moderan fudbal:
– Ne mislim tu na igru, već na establišment. To nije više fudbal koji smo mi voleli, zbog kog smo se tukli, krvarili… Ovo je borba korporacija za što veći profit, a ja fudbal i dalje volim da posmatram kao igru i nešto što ima viši značaj od pukog finansijskog. To se i ne tiče samo fudbala već celokupnog sistema.
Sidraš od 95 kg
Rado se Aca seti perioda kad je trenirao vaterpolo i – izgledao sasvim drugačije:
– Igrao sam sidraša. Punački Aca Seltik je sa 16 godina imao 95 kg. Pričali su – kad zamahne rukom, kao da prođe voz pored tebe. Jedan od dva školska sporta je bio, za dečake, vaterpolo, drugi rukomet. Išao sam u OŠ “Starina Novak”, Tašmajdan na dve ulice… Odatle sam ušao u Partizanovu školu, ali je tu bila velika konkurencija. Udovičić, Zoran Savić, Zoki Petrović, Igor Milanović je dve godine stariji. Morao si da budeš vanserijski igrač da bi išta uradio. Do vojske sam se provlačio u Partizanu, onda prešao u Zvezdu. Posle vojske – rokenrol punim plućima.
Počasni kapiten Kraljevskih kruna
Aca strastveno prati i američki fudbal:
– Najviše ga volim od svih “američkih sportova”. Volim kriket, bejzbol ne, hokej tu i tamo, basket je basket, ali američki fudbal… To svako može da igra, u tome je i poenta. Ja sam ljuti navijač Pitsburg Stilersa. Kao što u fudbalu, kao Seltikov navijač, blago rečeno ne volim one druge, plave iz Glazgova, pa im ni ime ne izgovaram, tako u američkom fudbalu ne mogu da podnesem onu sektu iz Bostona.
Pred jedan meč američkog fudbala u Kraljevu, desilo se nešto zanimljivo:
– Pevao sam himnu uoči početka jedne utakmice, ljudi su mi spremili dres… Pošto američki fudbal ima više kapitena, kad se baca novčić svi su na sredini terena, pa sam i ja bio jedan od njih. Tako sam postao počasni kapiten Kraljevskih kruna!
Himna Rada zbog kuma
Aca je otpevao himnu FK Rad:
– Moj kum Vlada Savić, dugogodišnji sportski novinar i portparol Rada, preneo mi je želju navijača da baš ja to uradim. Veoma mi je drago, jer te klubove koji su, uslovno rečeno, u zapećku, treba vratiti na neki nivo. Rad, OFK Beograd, Zemun – to nisu klubovi koji treba da igraju Srpsku ligu Beograd, već Superligu, eventualno ponekad da budu među prvoligašima. Oni su u staroj Jugoslaviji igrali veliku ligu. Radije gledam manje klubove nego, recimo, Zvezdu protiv Mitjilanda.
Mislođin i Bor za pamćenje
Zvezda i Partizan, kako kaže Aca, nisu beogradski klubovi:
– Oni su nadrasli i Beograd i Srbiju, međunarodne su institucije. OFK Beograd je beogradski klub, kao Rad, Čukarički još uvek… To je fudbal koji smo mi gledali kao klinci. Mene ćale uhvati u subotu u 10 ujutro da gledamo Sinđelić – Obilić.
Petrović je, inače, zaposlen na Radio Beogradu:
– Dok sam radio “Ćoškarenje” na “Dvestadvojci”, prenosili smo derbi za ulazak u viši rang, Strelac (Mislođin) – Budućnost (Vrbovno). Pun stadion u Mislođinu, možeš misliti na šta to liči. Jedan od luđih derbija koje sam gledao je u prvom kolu Druge lige istok, Timok – Bor u Zaječaru. Prepuno na 45 stepeni, a pritom, Vitanović prešao u Bor iz Timoka i, prvo kolo, odmah se vraća nazad. Dolazi do sudije u 10. minutu i moli ga da mu da crveni karton, jer ne može da izdrži.
Voleo bih da vidim Lakićevića u Seltiku
Navijač Seltika je i Acin stari znanac, novi fudbaler pančevačkog Železničara Ivan Lakićević Mogli, koji je godinama poznat i po svojoj ljubavi prema rokenrolu, pozorištu…
– On se jednom pojavio na okupljanju navijača Seltika. Kako ga je odvela karijera dalje, u Italiju, nismo se nešto viđali u poslednje vreme. Čuvam njegov dres iz Vojvodine sa brojem 14. Teško je verovati kad se, posle Venecije i Ređine, vratiš kod nas, da će otići u Seltik, ali bih voleo da mu se to desi. Nada uek postoji. Bilo bi lepo – i zbog njega i zbog nas. Od Srba u Seltiku do sada smo imali Majstorovića koji je, ustvari, Šveđanin našeg porekla, i Stefana Šćepovića.
Setio se Aca jednog derbija sa Glazgov Rendžersom:
– Novogodišnji, mislim da je bila 2012. Dobili smo 2:0, to mi je najdraži derbi. Zvao sam tu utakmicu “Ortodoks Kelts protiv sila haosa i bezumlja”. Oba gola je postigao Samaras, a Majstorović je bio kapiten!
Pesma o Pirsu – najbolja navijačka
Upitan kako bi izgledala njegova idealna kompilacija navijačkih pesama, Aca će kao iz topa:
– Najšire gledano, najbolja navijačka pesma je “Psycho” posvećena Stjuartu Pirsu još dok je bio u Notingem Forestu. To je pravi pank. Onda ima “Hot Shot, Tottenham” dua Chas & Dave iz 1980. To je taj duh Londona koji ne možeš da prepričaš. Moraš da odeš tamo i da to vidiš i čuješ. Sa druge strane, uvek sam za onaj I.R.A. opus Glazgov Seltika. Te njihove “rebel songs” su kategorija za sebe, od “Fields Of Athenry” do “Grace”.
Ravnodušan prema Olimpijskim igrama
Koliko god da voli i prati sport, Olimpijske igre kod Ace ne izazivaju posebno uzbuđenje.
– To mi uopšte nije primarni sportski događaj. Kao neko ko je trenirao vaterpolo, razumem važnost olimpijskog turnira u tom sportu, i to me najviše interesuje – kratko će na tu temu.
“Zarazio” i sina Stefana
Vezano za ljubav prema Seltiku, Aca je ispričao jednu anegdotu koja se tiče njegovog sina Stefana:
– Dobio je negde u trećem, četvrtom razredu osnovne zadatak da napiše sastav o zemlji čiju ceduljicu izvuče. Kao za inat, njemu padne Škotska (smeh). I on krene – “Škotska se nalazi na severu Velike Britanije. Britanija je keltsko ime koje su Englezi ukrali…” Otprilike četvrtina sastava je to, a tri četvrtine – “A u Glazgovu postoje i dva fudbalska kluba od kojih je jedan veliki, a jedan su ona go*na sa druge strane grada.” U tom trenutku učiteljica “pada u nesvest”, a Stefan će: “Moj tata je rekao da su oni go*na, mi tu reč koristimo i nikad ne izgovaramo njihovo ime jer nisu zaslužili.” Učiteljica: “Dobro je, Stefane, sedi, pet. Ne moraš više ništa da pričaš.”
Koji je ovaj? Navija za seltik ??⛔️⛔️