Ove godine se brzo ukiselio srpski kupus, pa je našim Parižanima iz udruženja Beli anđeo (nedavno su slavili slatko izdanje kupusa) stigao poziv iz, od Pariza 180 kilometara udaljenog, Obinji sir Nera.
Kako se o toj tamošnjoj Sarmijadi pročulo nadaleko, domaćini nastavljaju da joj iz godine u godinu pojačavaju ugled, dakle, eto i novina. Ove godine su novu ulogu obavili Slavica i Miladin Pešić iz Livri Gargana, došli nekoliko dana ranije s namerom da pomognu u spravljanju prve ovosezonske sarme, pa navalili na posao.
U Obinjiju ulogu uzornih domaćina po tradiciji obavljaju Slavica i Vojislav Pavić, koji ljubaznost rasipaju već na dočeku pariskog autobusa (vlasnik je Zoran, prezime mu niko ne zna) kad svakome, a stiglo je 40 gostiju, ponaosob zažele dobrodošlicu.
Sala je opštinska, smesti se u nju nikad manje od sto raspoloženih zemljaka, pojačaju ih prijatelji drugih nacionalnosti.
– Svima nam je zajedničko da istom jačinom volimo sarmu – prijavljuje Mica Marković, članica pariskog udruženja Beli anđeo koje je organizovalo ovo jednodnevno putovanje.
Tačno je da se sve vrtelo oko sarme, ali po srpskoj gostoljubljivosti i željom da od svega napravimo “Ivkovu slavu”, na stolu su se našla i razna predjela, pite, sirevi, raznovrsne torte, kolači i razna pića.
Klavir, harmonika, pevači, pesma i kolo ni u jednom trenutku nisu zakazali i predahnuli. Svi su pevali, svi se u kolo hvatali, pa i jedan trogodišnji dečak, potvrđujući da se Srbin rađa zaražen “Moravcem”.
U poslednje vreme se potvrđuje da ovako veseli skupovi ne idu bez aktivistkinje Slavice Loran iz mestašca Taverni, nekad i predsednice Svesrpske zajednice Francuske.
– Ja sam uvek za druženja zemljaka. Čak se potrudim da u moje selo Taverni dođu i srpski mlađani vaterpolisti. Meni je puno srce kad nas vidim na okupu – drži se Slavica svojih opredeljenja.
Vera, Rade, Stole, Donka, Ljubo, Neša sa Biljom, Ljubiša, Snežana… u punoj sali je duga lista veseljaka. Svima njima bi draga i tombola, svako ponešto dobio. A u pauzi za cigaretu se načulo da se dešavaju i zaljubljivanja. Ok, a imena? Ne htedoše da odaju, jer, “nije fer tajne otkriti”, pa pojednostaviše:
– Napiši samo da je bilo sklapanja prijateljstva na bliži način.
Još dodadoše:
– Bi i razmenjivanja telefonskih brojeva.
Sve tako napisasmo. Ko bi rekao da sarma može da izazove toliko različitih učinaka!
Mahanje Žutim prslucima
Na polasku iz Pariza i u povratku, usput smo sretali konvoje Žutih prsluka, odnosno štrajkače protiv poskupljenja cena goriva, kojima su se pridružili i drugi nezadovoljni vidljivim padom standarda života.
– Grejali su se na saobraćajnicama, bilo im je hladno, mahali su nam kao i mi njima, mi smo uz njih – prokomentarisala je Slađana Stamenović.
Nadmetanje muzičara
U Obinji su iz Pariza stigli harmonikaši Željko i Zoran, koji su tokom vožnje autobus pretvorili u muzičku kutiju, a na Sarmijadi je sve okupljene dočekala lokalna grupa sa pevačicom. I nadmetanju muzičara nikad kraja, ono, vi i mi, a u stvari svi zajedno.
