Već 10 godina u Leverkuzenu našu decu i njihove roditelje okupljaju igra i druženje u Kulturno-umetničkom društvu Radost. U prethodne dve godine porastao je broj igrača – ima ih čak 80, a bilo ih je obično do 18. Sada, u punom broju i uz nove koreografije, spremni su za folklornu scenu i prve takmičarske nastupe.
To su i dokazali uspešnim nastupima dece i veterana na jubileju KUD Srbija u Dortmundu i “zlatnim” nastupom na Smotri dečjih folklora u Duizburgu. Potvrdili su, ne samo da dobro igraju već ida su jaka i sretna zajednica. To je bio dovoljan razlog da ih posetimo i saznamo nešto o njihovom radu i druženju.
Pri dolasku prijatno smo iznenađeni kako brojem okupljenih naših ljudi, tako i velikom sportskom salom u kojoj se održavaju probe, kao i divnom, prostranom trpezarijom u kojoj se okupljaju, a koju se vredne majke ispunile mirisima najboljih domaćih jela i najukusnijih kolača – kao za slavu. Na tako dobrom prostoru za svoj raznoliki, bogati život društvo je zahvalno gradu Leverkuzenu sa kojim imaju veoma dobru dugogodišnju saradnju zahvaljujući Snežani Džidi, koja je osnivač, predsednica Radosti i omiljena učiteljica sve većeg broja dece u društvu.
O otvorenosti društva za saradnju sa drugima, sa institucijama, o duhu radosti i entuzijazma koji vlada među članovima Snežana kaže da je za ovih nekoliko godina uloženo mnogo truda i rada.
Duh zajedništva
– Puno vremena je trebalo da se sve izgradi i sada to čuvamo. Ovi ljudi ovde osećaju da je to nešto najlepše što možemo da učinimo za našu decu. Ponosni smo svi kada deca igraju i kada kažu da jedva čekaju da obuku našu nošnju. Imamo u grupi devojčicu koja ima više nošnji nego obične odeće! Divno je biti deo ove zajednice – ona nas čini srećnim i jača našu decu – sa neskrivenim zadovoljstvom priča Snežana.
Ona ističe dobru i uspešnu saradnju sa gradskim vlastima, našim konzulatom i drugim folklorima.
– Kao neko ko vodi društvo radila sam do sada sve sama, ali obim posla se znatno povećao pa planiram da uvedem jednog od igrača kao pomoćnika za pripremu dečaka u folkloru. Ali, iznad svega, prezadovoljna sam saradnjom sa roditeljima. Pogledajte samo trpezu koju su za danas pripremili! Oni se slažu, druže, kumuju jedni drugima, mnogi su se ovde sreli. A naša deca vide ovde koliko je bitna naša zajednica, kao i u Crkvi. Neke familije su stalno uz nas, uvek su od pomoći, posebno familija Dragić.
Dok čekaju da deca usvoje korake nove koreografije, koju uvežbavaju sa svojom učiteljicom i koreografom Zvezdanom Đurićem, roditelji uz priču, dogovore i šalu provode sate. Pomno motrenje probe i druženje sa prijateljicama Marijom Đurić i Slavicom Maksimović na trenutak prekida Jasmina Jovanović i za “Vesti” kaže da je iz Srbije došla pre 18 godina.
– Muž se ovde rodio kao i naša dva sina. Obojica igraju u Radosti osam godina. Kao dete sam i ja igrala, a sada planiram da se vratim folkloru kao rekreativac. Inače, mi roditelji volimo da se sretnemo dok traju probe, tada se dogovaramo kako bismo mogli da doprinesemo radu folklora, brinemo da dobiju odgovarajuće nošnje, dobru koreografiju, muziku… Svi zajedno negujemo naše prijateljstvo, pazimo se međusobno i čuvamo našu tradiciju – ispričala nam je Jasmina.
Folklor mi je sve
U kratkoj pauzi između dve probe vreme za fotografisanje i razgovor našle su i devojčice koje su, veoma dobro govoreći srpski jezik, sa neskrivenom radošću pričale o igri i druženju.
– Sada imam 15 godina, a od treće sam počela da igram. Folklor mi znači sve! Mnogo volim da igram, probe petkom i nedeljom ne propuštam! Uvek bih da sam ovde i volim sa svima da se družim, a često i izlazimo u grad zajedno. Inače, obično pričamo malo srpski, malo nemački, a naše pesme posebno rado pevamo – sa osmehom govori Helena.
Njena drugarica Leontina nam prenosi šta njoj znači folklor.
– U Radosti sam tek godinu dana, a od 2017. sam igrala u KUD Ambasador iz Kelna, koji se nažalost raspao. Ovde sam došla sa nekim prijateljima iz starog društva, ali sam veoma brzo našla i nove prijatelje. Veoma retko se desi da ne dođem na probu – obično tada imam mnogo da učim, ali volim da sam tu. Često objavim slike sa proba pa se i moje prijateljice Nemice zainteresuju i pitaju da dođu i vide kako mi to igramo! Planiram da ih dovedem na neku folklorijadu.
Kako se proba završila, okupili su se svi, noseći i umor i radost, za trpezom sa puno ljubavi i truda pripremljenoj.
Druže se i roditelji
Posle probe u vedrom i živom razgovoru zatičemo i veliko muško društvo u čije ime je za “Vesti” govorio Aleksandar Ćuk.
– Rođen sam u Nemačkoj, ali sam neko vreme živeo i u Trebinju. Od 2008. u Leverkuzenu sam sa suprugom. Tražeći društvo, došli smo u ovaj folklor i tako smo već osam godina ovde zajedno sa ćerkama Teodorom i Helenom. Supruga i ja smo veoma ponosni što smo ljubav prema folkloru i našoj zemlji uspeli da prenesemo i ćerkama. Ekipa roditelja je veoma fina, dobro se razumemo i volimo da se družimo kao i deca koja ovde upoznaju i našu kulturu i uče naš jezik. Baš sada smo pričali o tome da nađemo neku salu, organizujemo se i zajedno slavimo Novu godinu. Tako smo se dobro organizovali i za Prvi maj kada je nas 10 – 12 porodica bilo zajedno u Holandiji na odmoru. Pored toga, mi muškarci se često nađemo na fudbalu, a žene na večeri – sa puno zadovoljstva dočarao nam je atmosferu zajednice Aleksandar.
U kolu svi Đurići
Nije retkost da u Radosti često igraju i cele porodice. Baš jedna od njih je porodica Đurić – roditelji Marija i Boban igraju u veteranima, a ćerke Lena i Mila u dečjem ansamblu. Marija je ponosna što ćerke vole našu tradiciju.
– Došli smo pre šest godina iz Prokuplja i doneli našu ljubav prema igri koju smo, ne samo sačuvali, već i preneli našoj deci. Lepo je videti ih kako se petkom još rano ujutru spremaju za popodne – za folklor. Raduju se igri, ali i dobrim prijateljima koje su ovde stekle kao i mi.
Ori se muzika
Biljana Dajić, koja ovde živi 45 godina, u Radosti je našla, ne samo svoje mesto, nego i mesto za svoju ćerku.
– Folklor sam davno igrala, ovde sam došla zbog ćerke, ali sam mu se i sama kroz igru veterana ponovo vratila. Gledajući ćerku danas na probi, bila sam presrećna – suze su mi krenule. Ponosim se njenom ljubavlju prema igri. Nama se kuća ori od muzike posle proba i ona vežba sa puno volje. Kao i sva deca ovde, sa Snežom ima odnos pun ljubavi i poštovanja – prenela nam je Biljana iskreno svoje utiske.
Pomoć prijatelja
Pred velikim izazovima koje je KUD Radost donela ova igračka sezona, nastupi na folklorijadama, na Smotri dečjih folklora Nemačke, veliku pomoć i podršku svojim iskustvom pružio im je koreograf Zvezdan Đurić. Postavio je tri grupe u društvu – izvođački i dečji ansambl i školu folklora. Sa njima je spremio koreografije za Igre Leskovačke Morave i Lazarice. O saradnji sa ovim društvom i radu sa decom za “Vesti” kaže:
– Sneža je davno u Srbiji igrala u folkloru zajedno sa mojom suprugom i sa mnom pa sam se rado odazvao njenom pozivu da dođem. Osećam ovde želju i volju za dobrim druženjem, ali pre svega – za igrom. Igra kao igra ispunjava ljude i važan je psihološki momenat za sve nas. Ovde su deca željna te igre, ali i srpskog jezika, a najbolje ga uče kroz sve dijalekte koji prate pesme.
Dedinim stopama
Snežana Džida se folklorom bavi od sedme godine kada je prve igračke korake napravila u Kanarevu kod Mataruške Banje. Tada rođena ljubav prema igri razvila se i u ljubav prema tradiciji i dala joj “krila” koja će je poneti u svet.
– Moj deda je kao i njegove sestre igrao u folkloru, a onda i moja majka – mislim da mi je ta ljubav preneta u genima. Igrajući nešto kasnije u Železničaru u Kraljevu, shvatila sam da je folklor moj život. Tu se spojilo sve što volim – tradicija igra, pesma, druženje i putovanje. Folklor mi je otvorio put za Nemačku jer sam sa njim došla ovde i poželela da naučim jezik i ostanem. Upravo tako, borila sam se da dođem baš ovde, da osnujem folklor i učim decu našoj igri i tradiciji. U početku sam bila u drugim folklorima, a onda se oformila Radost i sada imam prelepu grupu na koju sam beskrajno ponosna. U učenju se držim strogih pravila folklora, imamo koreografa, koraci se tačno prenose, a snimci su studijski.
