Šuška se po gradu da se najbolja kafa služi u Čuburskoj 12. U kafiću Zvuci srca u Beogradu, kažu oni koji su ga već posetili, nastaje prava magija kada šanker Nemanja veže kecelju i krene da puni šolje ljubavlju. I ekipa “Vesti” uputila se na Crveni krst da oseti makar delić čarolije.
Ovaj po mnogo čemu neobičan kafić otvoren je početkom februara. Zahvaljujući humanitarnoj organizaciji Dečje srce, Beograd je konačno dobio mesto u kome su ljudi sa smetnjama u mentalnom razvoju dobili priliku da rade i pokažu šta mogu. Oni pripremaju i poslužuju najrazličitije vrste kafa i toplih čokolada. Uz širok osmeh i radost dočekuju i ispraćaju svakog gosta. Cenovnik ne postoji, jer kako kažu u Dečjem srcu, novac ne sme da bude prepreka da svako ko želi da podeli ljubav, dođe u ovu malu oazu.
Na stolovima se nalaze kutijice u obliku srca kako bi oni koji žele mogli da ubace donacije za ove mlade ljude.
Goran Rojević iz Dečjeg srca kaže da je lokal nastao sa željom da se i osobama sa smetnjama u razvoju omogući da rade, doprinose i postanu ravnopravni članovi društva.
– Kafić je nastao iz želje da razbijamo predrasude. Nama je želja bila da im stvorimo uslove da lakše komuniciraju sa ljudima. Želimo da damo nadu roditeljima da oni i njihova deca imaju budućnost, da mogu da idu na posao, da stvaraju, da znaju da se i njihovoj deci neko raduje, da su i oni našli mesto na kojem su prihvaćeni i poštovani. Svi ovi mladi ljudi koji ovde rade imaju čistu emociju i to oseti svaki gost – kaže Rojević.
On ističe da uopšte nije bio iznenađen time kako su se svi oni snašli na svojim novim radnim mestima.
– Mi smo znali da oni to mogu. Roditelji su ti koji su bili iznenađeni. Dolaze nam bake, deke, ujaci, tetke, rođaci, svi oni koji u dubini duše nisu verovali da će da će biti moguće ikada da se neko sa smetnjama u razvoju zaposli, da se uvere da je moguće. Ali kao što vidite, sve odlično funkcioniše. Ove mlade ljude ne motiviše plata, već ljubav koju stvaraju i koju dobijaju. Ovde se osećaju dobro, prihvaćeno i voljeno.
Njima ceo život govore da oni nešto ne mogu. E pa ovde smo im pokazali da mogu. Zahvaljujući ovom kafiću, oni su srećni, nasmejani, dragi, funkcionalni. Svako ko ovde dođe i sa osmehom primi kafu, ulepša im dan. To je znak da smo napravili pravu stvar – ispričao je Goran.
Nemanja Jović (25) iz Pančeva glavni je u šanku. Ipak, nije mu smetalo da sa ekipom “Vesti” podeli male tajne zahvaljujući kojima je njegova kafa tako dobra, uz obećanje da ćemo brižno čuvati tajnu. Ovo je njegov prvi posao.
– Ja primam porudžbine od konobara i spremam ono što ljudi žele da popiju. Spremam kapućino, espreso, nes, tople čokolade. Za toplu čokoladu sam maher. Ovde mi je baš lepo, super se družim sa kolegama – kaže Nemanja.
Kada primi platu, kako kaže, planira da se počasti nekom novom odećom, jer želi da bude moderan.
– Kad imam vremena volim da čitam novine i gledam televiziju. Obožavam Dragana Bjelogrlića. On mi je idol. Baš sam voleo da ga gledam u “Boljem životu” i filmu “Rane”, a najdraža mi je serija “Vratiće se rode”. Ma sve sam gledao. Za njega bih napravio posebnu kafu kad bi došao ovde kod nas – kaže Nemanja.
Njegova koleginica Tamara zadužena je za konobarisanje.
– Takođe brišem i perem čaše. Baš mi se sviđa ovaj posao. Imam prijatelje ovde i super se zabavljamo. I ja kao i moj kolega Nemanja imam idola. To je Božo Vrećo. Jako bih volela da ga upoznam. Znam sve njegove pesme – kaže Tamara, kojoj je ovo takođe prvi posao.
Kako kaže, volela bi jednog dana da se uda, a novinarku “Vesti” je zamolila da joj bude kuma kada dođe taj dan.
– Našla sam posao, sad još da nađem muža. Ne znam baš da kuvam, ali pravim super palačinke, pa ću moći svom mužu svaki dan da ih pravim. Dođite kod mene kad god želite da probate moje palačinke – rekla je nasmejana Tamara.
Goran Rojević ističe da nigde u svetu ne postoji mesto u kojem su svi zaposleni, od muzičara, preko konobara, do šankera, osobe ometene u razvoju.
– Ja sam došao na ideju pre šest godina da osnujemo bend, ali nisam ni sanjao da ću pronaći u njima takav talenat. Oni donose ogromnu radost svima koji ih slušaju. Oni su prave muzičke zvezde – zaključuje Rojević.
Nakon sjajne žurke koju je bend Zvuci srca napravio, uz zagrljaje i osmehe ispratili su nas zaposleni iz Čuburske 12. Dali su nam hiljadu razloga da ih ponovo posetimo…
Pesme iz duše
U ovom kafiću od trenutka kada je počeo sa radom traži se mesto više. Najveća gužva nastane oko pet po podne, kada nastupa bend Zvuci srca po kojem je lokal dobio ime. Muzičari su takođe osobe ometene u razvoju, ali im talenta ne manjka. Sviraju popularne hitove čuvenih narodnih pevača, pop i rok pesme. Sastav čine sestre Dunja i Sanja Nikolić koje sviraju udaraljke i klavijaturu, i Ilija Cvetković zadužen za bubnjeve. Dunja nam se poverila da se na proleće udaje za svog verenika Petra koga je upoznala u udruženju Dečje srce i da će imati veliku svadbu. Njen kolega Ilija takođe ima devojku, ali kako kaže, još uvek nije spreman za brak, jer uživa u momačkom životu.
Šiju, slikaju, štampaju
U okviru kafića postoje prostorije u kojima se nalaze radionice, u kojima osobe sa smetnjama u razvoju šiju torbe, bave se štampom na majicama, šoljama, slikaju i prave različite ukrasne predmete. Uskoro će se na istoj adresi otvoriti i prodavnica u kojoj će se prodavati sve što naprave, a prihod će koristiti kako bi nabavljali materijal za radionicu i kafić. Ceo prostor u Čuburskoj 12 ukrašen je slikama koje su naslikale osobe sa smetnjama u razvoju i velikim slikarskim talentom.
Uključio se i grad
Organizacija Dečje srce postoji već 18 godina. Kroz program “Škola života” trude se da korisnicima razvijaju potencijale koje mogu da koriste u svakodnevnom životu, pa je ideja da otvore kafić jedan od projekata u okviru ovog programa. Grad Beograd je dao na korišćenje poslovni prostor u Čuburskoj 12, a Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja je pomogao opremanje lokala.
