Žamor koji je iz srpskih kafića i restorana nestao 22. marta, vratio se protekle nedelje, mada ne baš glasan kakav je bio pre nego što je planetom zavladao korona virus. U talasu novog ublažavanja mera u Srbiji, 4. maja je deo ugostitelja širom otvorio svoja vrata, dok su neke njihove kolege sačekale 7. maj i ukidanje vanrednog stanja, kako bi radili i tokom najpopularnijih večernjih sati. Ipak, građani se, za sada, polako i oprezno vraćaju svom omiljenom opuštanju.
Među ugostiteljima koji su probili led je bračni par Kozar čiji je kafe Eden na Dunavu goste primio prvog dana po ukidanju mera. Danijela Haško Kozar kaže da su se unapred dobro pripremili i preduzeli sve propisane mere.
– Na ulazu su dve prostirke natopljene asepsolom za dezinfekciju obuće, dok su na svakom stolu, u kafiću i bašti, dezinfekciona sredstva i gel za suvo pranje ruku. Toalet se briše posle svake upotrebe, a stolovi i stolice nakon odlaska svakog gosta – objašnjava ona uz napomenu da se dezinfikuju cenovnici i dozeri za šećer.
Briga o gostima
Broj stolica je, kaže, prema propisima smanjen zbog distance od dva metra između gostiju kojih za jednim stolom može da sedi samo dvoje.
– Nadamo se da će uskoro sve ovo proći i da ćemo se vratiti na stari opušteni režim rada – priča naša sagovornica.
Kozarima je kafić porodični biznis, od kojeg žive sa dvoje dece. Prema rečima njenog supruga, vlasnika Edena Dalibora Kozara, pauza od mesec i po dana odrazila se na kućni budžet, a kako kaže, pred njima je još jedna bitka.
– Zbog manjeg kapaciteta sedišta, predstoji nam period smanjenog obima posla koji povlači pad poslovanja. Pritom, ove godine neće biti turista, pa polažemo nade da će nam sugrađani biti gosti, jer ovog leta većinom ostaju kod kuće – kaže Kozar.
Gosti su pristizali u Beokafe na čijim vratima se uočava obaveštenje da unutra može sedeti njih 12, a u bašti 16 ljudi.
Nenad Vučić, zaposlen u toj kafe piceriji, već 14 godina je u ugostiteljskim vodama, ali kako kaže, ne pamti da je išta slično toliko pogodilo ovaj sektor kao korona. Radnici Beokafea su, dan pre ukidanja mera za restorane i kafiće, prionuli na posao, detaljno očistili prostor i spremno dočekali goste koji su pristizali već od jutra. Više njih se opredelilo za baštu okruženu zelenilom, a uglavnom se slažu da im je prvenstveno nedostajala “predah” kafa.
– Svi koji ulaze u lokal su u obavezi da to čine sa maskom i rukavicama koje mogu da skinu kada sednu za sto, a ispred lokala je korpa za odlaganje ovih zaštitnih sredstava. Na ulasku, sa obe strane vrata lokala, ih čekaju dezinfekcione zone, a treća je između šanka i kuhinje – pokazuje nam Vučić.
Gosti bi trebalo da imaju zaštitnu opremu, ali kako objašnjava, ima onih koji to ne rade, pa im zaposleni na ulasku ponude higijenske maske i rukavice.
– Mada su svuda postavljena dezinfekciona sredstva, neki od posetilaca nose gelove za suvo pranje ruku i kažu da im je to dovoljno. Obavezno im skrećemo pažnju da bez obzira na to koliko ih je zajedno došlo, za stolom može biti dvoje – priča on.
Odložena proslava
Hrana se, kaže, priprema pažljivo i uz poštovanje svih mera predostrožnosti.
– Kuvari obavezno nose rukavice i masku koju menjaju na pola sata do sat, zavisno od toga šta spremaju i da li ima isparenja prilikom kuvanja hrane – priča Vučić.
Dimitrije Matijaš, šef restorana Matijaš, nekada je bio kuvar, u Solunu i Istanbulu, a obišao je i priličan deo Evrope sa kutlačom. Vođen devizom “svuda pođi, kući dođi”, vratio se i opasao kecelju u očevom restoranu. Voli da radi i nije mogao da zamisli da će restoran biti bez gostiju mesec i po dana.
– Iako smo morali da zatvorimo, rad nismo prekidali ni tokom vanrednog stanja. Nama se 16. aprila navršilo 30 godina postojanja i nisam hteo da nas posle svega što je otac prošao u poslu, korona zaustavi kad beležimo ovaj jubilej. Pokrenuli smo dostavu koju ranije nismo imali, jer je bilo dosta redovnog posla, pa smo radno proveli i Uskrs i 1. maj – priča on.
Ukazuje nam da su ljudi pričali “samo da prorade kafane, pa svi da krenemo”.
– Mislim da neće da navale još neko vreme, jer mora jedan period da prođe kako bi se privikli na staro stanje, pre korone, i počeli da se vraćaju ovom popularnom druženju – priča Matijaš i napominje da se čuo sa prijateljima koji drže restorane u centru Beograda i da su mu rekli da su uglavnom prazni.
Recept za uspeh
Dimitrije Matijaš je, svim budućim ugostiteljima, otkrio recept za uspeh.
– Kada sam počeo da radim, primetio sam da dolazi uglavnom muška ekipa, pa mi je cilj bio da ima i žena. Odnosno, da postanemo porodični restoran i da se dolazi ne radi pića već i hrane, jer ako je hrane previše, onda je menza, a ukoliko je više pića onda je birtija. Uz previše muškaraca ima zarade, ali nema atmosfere, a sa previše žena, obrnuto. Morao se naći balans da bi to bio kvalitetan način bavljenja ugostiteljstvom i uspeli smo – objašnjava Matijaš.
Dovoljno radne snage
Ipak, napominje Kozar, ima i nečeg dobrog u situaciji koju je nametnuo korona virus, a to je da ugostitelji neće imati problem s manjkom radne snage.
– Prethodnih godina su konobari i ostali kadrovi u ugostiteljstvu u predsezoni išli na rad u primorske zemlje u regionu, ali verujem da će potrebe u turističkoj sezoni biti manje, pa nećemo imati problem sa nalaženjem radnika – priča Kozar.
Predah uz reku
Sestre Jelena i Ana priznaju da im je nedostajao espreso uz reku u Edenu.
– Do otvaranja kafića jedina zabava nam je bila šetnja s psom u pauzi spremanja ispita – pričaju nam ove studentkinje.
Sve mere ispoštovane
Oko mera, kaže Matijaš, nema nauke, jednostavno moraju da se poštuju sve do poslednje.
– Naša kvadratura u kuhinji se na sreću poklopila sa razmakom između zaposlenih na pripremanju hrane. Svi radnici imaju kompletnu zaštitnu opremu, a nabavili smo im i vizire. Imamo sva higijenska sredstva, a i za goste sam kupio maske i rukavice, jer ne želim da razmišljam hoće li ih imati ili ne i da li imaju ili nemaju dovoljno novca za zaštitnu opremu – priča ovaj ugostitelj.
