Beograđanka Jelena Hinić (51) ikonopisom se bavi trideset godina. Samostalno je oslikala ikonostase brojnih domaćih crkava i manastira, učestvovala na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je više nagrada za ikonopis. Jedinstven zadatak da naslika dvadeset i četiri ikone za monumentalni crkveni horos pod kupolom Hrama Svetog Save na Vračaru iznedrio je izložbu “Horos Srba svetitelja” koja će do kraja ovog meseca moći da se vidi u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu. U saradnji sa Službenim glasnikom nastao je i kalendar za 2023. na kom su upravo ikone sa horsa.
Sabor Srba svetitelja
– Imala sam sreću da dobijem zadatak i blagoslov od počivšeg patrijarha Irineja da radim ikone za horos, odnosno polijelej Hrama Svetog Save. To je jednostavnim jezikom rečeno, veliki crkveni luster. Kada uđete u centralni deo Hrama i pogledate ka kupoli videćete luster koji na obodu ima prsten na kome se nalaze ikone. Horos u bukvalnom prevodu znači kolo, a mogao bi da se prevede i kao sabor. Dogovor je bio da na tom kolu, odnosno horosu, bude određen broj ikona. Konsultujući se sa istoričarem umetnosti dr Oliverom Tomićem opredelili smo se da to budu Sveti Srbi. Bio mi je poveren kompletan posao, od odabira koji će svetitelji biti predstavljeni, do oslikavanja ikona a završila sam ga 2020. godine pred sam završetak Hrama – priča Jelena Hinić za “Vesti”.
Crkvu kao građevinu iznutra obasjava njen horos i njemu su od starine ktitori i majstori ukrašavanja poklanjali dostojnu pažnju. Ipak, jednom postavljeno, ovo kružno svetilo u hramovima, uprkos svojim dimenzijama, neretko izmiče pažnji vernika, koja se, kroz njegov prsten i lance koji ga nose, više upućuje zidnim slikama, kada je pogled uperen naviše. Tako je i sa horosom Hrama Svetog Save na Vračaru, čija se ogromna kružnica čini malenom u ambijentu svodova i kupole, koji blistaju zlatom mozaika. Ikone na horosu previše su udaljene od tla da bi se na njima mogli uočiti brojni ikonografski detalji i način slikarskog postupka. Tako se javila ideja da se hramovni horos “spusti na zemlju”, te da se vernicima i svim poklonicima pravoslavne umetnosti približi ovo remek-delo savremenog ikonopisa, posredstvom reprodukcija, ali i majstorskih fotografija koje je uradio fotograf Rade Kovač.
– Da bi ljudima približili ikone, da bi mogli bolje da vide sve detalje i svu njihovu lepotu, moj prijatelj i saradnik, fotograf Rade Kovač ih je fotografisao i tako je nastala izložba “Horos Srba Svetitelja” koju su stanovnici prestonice mogli da vide u parohijskom domu Hrama Svetog Save u maju prošle godine, a 8. februara je otvorena u Novom Sadu. Uspostavljena je i saradnja sa Službenim glasnikom, pa su se tako ikone sa horosa našle i na kalendaru za 2023. godinu – objašnjava naša sagovornica.
Božanska svetlost
Jelenino umetničko sazrevanje teklo je spontano od trenutka kada se posle srednje dizajnerske škole “slučajno” susrela sa ikonopisom i školovanje nastavila na Akademiji Srpske Pravoslavne Crkve za umetnost i konzervaciju, na kojoj danas radi kao docent i svoje znanje prenosi studentima. Kada je završila poslednju godinu studija nastavila je da se bavi ikonopisom, dok je svetovno slikarstvo spontano ostalo sasvim po strani.
– Ponekad naslikam rad koji nije ikona, ali to je zaista veoma retko – kaže Hinićeva i dodaje da jedna ikona iziskuje dane rada.
Prema njenim rečima, kada je ikona kompleksnija, a njene dimenzije veće izrada može da traje i nekoliko meseci.
– Potrebno je s vremena na vreme napraviti i pauzu, distancu od rada kako bi se bolje sagledali eventualni nedostaci. Pomislim, mogla sam ovo drugačije, pa onda taj deo promenim, popravim – priča Jelena.
Ikone oslikava na dasci jajčanom temperom, starinskom, tradicionalnom tehnikom rada, kojom su radili još vizantijski majstori. Pre samog oslikavanja, potrebno je da se daska dobro pripremi i da se nanese podloga. Sve mora biti urađeno tehnički kvalitetno kako bi ikona trajala, da boja ne bi pucala i ljuštila se već posle nekoliko godina. Zatim sledi oslikavanje, a ikone sadrže i delove, uglavnom pozadine, sa dvadesetčetvorokaratnom pozlatom, jer je, kaže umetnica, zlato važan simbol.
– Zlato kao materijal je simbol istine jer je i zlato kao i istina uvek isto, nikada se ne menja. Sijanje zlata simbolizuje Božansku svetlost. Na pravoslavnim ikonama svetlost ima bitan značaj. Oreoli svetitelja, predstavljaju upravo tu božansku svetlost – objašnjava umetnica.
Korak od sedam milja
Nakon što je diplomirala na Akademiji SPC u svom ateljeu nastavila je da se bavi ikonopisom, drži časove, ali to je nije sprečilo da se i dalje usavršava. Završila je master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu sa temom Srednjovekovno monumentalno slikarstvo i interpretacija; problem uzora u savremenoj crkvenoj umetnosti na odabranim primerima. Diplomirala je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa temom Scene iz žitija Svetog Save i Nemanjića u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti.
– Kad završite školovanje tek onda ste na početku, tek onda počinjete da tragate. Zanatski nivo ikonopisa svako može da savlada, ali da li će istraživati dublje, čitati, proučavati dalje to je na svakom pojedincu. Sam proces rada je lep, ali da bi rad bio više od tehnički savršene slike, potrebno je da tragate za nečim što vas inspiriše. Nije dovoljno da neko dobro crta. Na časovima sam često imala problema sa ljudima koji su odlični umetnici, ali nisu lako mogli da shvate šta je ikona. Na ikoni postoji puno stilizacije, to je neka druga realnost. I naizgled najlošiji učenici, do određenog trenutka spoznaje, bi vrlo lako napravili korak od sedam milja. Da bi neko učio ikonopis potrebno je naravno da zna da crta, ali i da ima, duhovnu osnovu… Mora se raditi na sebi stalno i mislim da smo svi mi, tu i sebe ubrajam, površniji i prilično siromašniji i znanjem i snagom i talentom u odnosu na stare ikonopisce – kaže Jelena, koja je ikonopisu posvetila čitav život i smatra da nas ikona i molitva približavaju Bogu.
Priznaje da nije uvek bilo lako uskladiti sve obaveze, naročito u periodu dok su joj sinovi bili mali, ali je, kaže, sve moguće ako imate podršku porodice i radite ono što volite, ako ste tome posvećeni.
Sloboda i duhovnost
Ikona je svedena na zadatu formu, pa se stiče utisak da je umetnička sloboda svedena na minimum, međutim, Jelena ističe da to nije sasvim tačno.
– Samo ukoliko posmatramo stvari sa tačke osobe koja nema uvid u duhovnu dimenziju ikone, može se reći da je tako. Ikona ne služi umetničkim ciljevima iako je potrebno da najviši umetnički standardi budu ispoštovani. Ikona je jasna, konkretna očišćena od svega sporednog, pa nema potrebe da umetnik na njoj prikazuje svoje fantazije, jer se time skreće pažnja sa lika i umanjuje značaj svetitelja koji je na njoj izobražen. Da i ne govorim o ekstremnim slobodama, koje bi događaj ili ličnost na ikoni učinili neprepoznatljivim, jer bi se u tom slučaju radilo o ilustraciji čiste neistine. U ikonopisu su pravila vrlo stroga i smislena, ali je i sloboda velika, ukoliko se, po rečima apostola Pavla, upotrebljava “na korist”. Svakim proteklim vekom pravoslavne umetnosti obogaćivao se spektar mogućnosti i načina izražavanja večitih istina, te je današnji ikonopisac u prilici da svoje uzore bira iz ogromne riznice, a da pri izboru ne pogreši.
Doktorska teza
Pored mnogih obaveza koje ima Hinićeva stiže i da radi na pripremi doktorske teze.
– Još nemam definisanu temu, ali će sigurno biti jedna ikona novog srpskog svetitelja, koja nema neke uzore u starom srpskom slikarstvu, kao što, recimo, ima Sveti Sava. Tu ikonu ću morati da radim od samog početka. Imam fotografije na osnovu kojih radim crteže i portret u ikoničnoj formi. Kad radite ikonu po već postojećem rešenju to je lakše, ali kad portret treba da prevedete u ikoničnu formu to je dosta zahtevnije, ali i nije nemoguće. Veoma je zanimljivo, to onda postaje jedna vrsta igre, a iz igre nastaju najbolji radovi.
Nikad nije kasno
Osim što je predavač na Akademiji SPC i član komisije koja daje stručno mišljenje prilikom uređenja crkava i manastira Jelena u svom ateljeu više od dvadeset godina drži i privatne časove ikonopisa. Iz svog bogatog predavačkog iskustva zaključuje da nikad nije kasno da se čovek posveti onome što voli.
– Iako Akademiju uglavnom upisuju mladi, imali smo generaciju sa nekoliko starijih studenata. Imam jednu studentkinju, na primer, koja je dve godina mlađa od mene, zatim jednog studenta koji je odlučio da upiše školu ikonopisa u 55. godini i vrlo lepo napreduje sa ogromnom energijom i zadovoljstvom. Nikad nije kasno da učite ono što volite ako nađete vremena da se tome posvetite, jer potreban je kontinuitet u radu. Bez kontinuiteta nema napretka.
Ikone Balkana
Jelena je naročito ponosna na ikonostase i ikone koje radi za crkve i manastire, a jedna od poznatijih je monumentalna žitejna ikona Prepodobnog Teoktista (Sveti kralj Dragutin) za manastir Đurđevi stupovi u Rasu, velikih dimenzija. Naslikala je i 27 ikona za oltarsku apsidu Crkve Svetog Marka u Beogradu, ikonu Svetog Nektarija Eginskog za Onkološki institut u Beogradu, kao i 60 ikona Srba svetitelja, koje su predstavljene u galeriji Etnografskog muzeja, 2005. godine. Izlagala je na značajnim svetskim izložbama, kao što je i najveća izložba savremenih pravoslavnih ikona na svetu pod nazivom “Ikone Balkana” u Norveškoj 2012. godine.
Poklon za Putina
Mnoge znamenite ličnosti kao što su britanski kralj Čarls, rimski papa Franja i predsednik Ruske Akademije umetnosti Zurab Ceretelj imaju u svojim kolekcijama Jelenine radove. Njeno umetničko delo, ikonu Svetog Save, blaženopočivši patrijarh Irinej poklonio je Vladimiru Putinu u znak zahvalnosti za podršku Rusije u završetku gradnje Hrama Svetog Save na Vračaru.
– Pozvali su me iz kabineta Njegove svetosti i zatražili ikonu Svetog Save. Nisu imali nikakve zahteve oko detalja, već su mi dali slobodu da sama izaberem kako će izgledati. Odlučila sam se za Svetog Savu koji u levoj ruci drži jevanđelje, a desnom blagosilja, kakav je na fresci u Studenici u Kraljevoj crkvi, jer je to tipičan način predstavljanja arhijereja – kaže Jelena koja je tek pred kraj rada saznala kome je ikona namenjena.
Takođe, uradila je i ikonu Svetog Đorđa, koju je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević poklonio tadašnjem princu, a danas kralju Britanije, Čarlsu, prilikom njegove posete Srbiji.
