U Velikom Izvoru nadomak Zaječara nedavno je održana dvodnevna Izložba golubova i sitnih životinja. Na manifestaciji, koja je u ovom mestu organizovana treći put, bili su prisutni izlagači iz 17 gradova i mesta u Srbiji i to iz Vranja, Niške Banje, Svilajnca, Požarevca, Kasidola, Bora, Knjaževca, Negotina, Kobišnice, Mokranja, Zaječara, Velikog Izvora i drugih mesta. Bilo je prisutno oko 80-ak izlagača sa 650 eksponata.
U izložbenom prostoru je prikazano oko 20 vrsta golubova među njima i niški standard, perikeri, timočki cvetasti, pismonoše, srpski visokoletači, kao i 30 vrsta sitnih životinja. Uz ukrasnu živinu, plovke, guske, fazane, kanarince, papagaje i druge egzotične ptice, izloženi su bili i kunići, vijetnamsko prase, afričke patuljaste koze. Pokrovitelj ove manifestacije je Udruženje odgajivača golubova i sitnih životinja Lasko Srb-948 iz Velikog Izvora, a suorganizator Mesna zajednica Veliki Izvor.
– Ova izložba u organizaciji Udruženja odgajivača golubova Lasko od velikog je značaja kako za naše selo, tako i za Zaječar. Ovakve izložbe su retkost na našem području, imamo jednu i u selu Grljan, ali ova je pravo osveženje jer se nekoliko godina ništa nije dešavalo. Mesna zajednica Veliki Izvor je rado učestvovala u organizaciji – kaže za “Vesti” Neli Nikolić, predsednik Mesne zajednice Veliki Izvor.
Rade Baljević, predsednik Udruženja uzgajivača golubova Srpski visokoletač iz Velikog Izvora je i glavni organizator ove izložbene manifestacije. On zahvaljuje svim izlagačima koji su došli, Mesnoj zajednici koja je dala prostoriju na korišćenje i sponzorima koji su donirali hranu za golubove i živinu.
– Otac mi je bio golubar i ja sam to nasledio od njega, tako da od malih nogu držim golubove. Imam ih oko 300 i to četiri rase: poštare, srpske visokoletače, niški standard i ukrasne perikere, a sve ih držim u šest golubarnika. Do sada sam osvojio oko 150 pehara na raznim izložbama širom Srbije. Inače, sam i sudija za ocenjivanje golubova. A što se tiče pehara prvi mi je bio najdraži, mada kažu da je najdraži svaki sledeći. Učestvovao sam na izložbama golubova širom Srbije, što se kaže od Vranja pa sve gore do Sombora u najmanje 20 gradova. Moji sinovi Boban i Dejan su sada veoma aktivni, a evo našim stopama ide i unuk Mihajlo koji ima 11 godina ali je veliki zaljubljenik u golubove – ponosan je Rade Baljević.
Branko Zarić iz Mokranja je takođe zaljubljenik u golubove.
– Od kad znam za sebe bavim se golubovima, uglavnom su to timočki cvetasti, limuni, arapi i zelenci. Trenutno imam oko 60 golubova različitih rasa – kaže Zarić iz Mokranja koji je na izložbio dobio diplomu i pehar.
Šampion izložbe bio je Nebojša Denić iz Niške Banje sa srpskim visokoletačem.
– Osećaj je lep kad budete najbolji što se tiče našeg hobija. Izložba je lepo osmišljena, dobro organizovana i predstavljeni su kvalitetni eksponati. Što se tiče srpskih visokoletača, gajim ih više od 20 godina, nisam očekivao nagradu, ali sudije su odlučile da moj golub bude najlepši od svih eksponata na izložbi.
Titule najlepših timočko cvetastih golubova uzeli su Radivoje Pešić iz Bora, Vukašin Mijucić i Slobodan Karbunarević obojica iz Kobišnice.
Zaljubljen u fazane
Jovan Jotović iz Velikog Izvora voli egzotičnu živinu.
– Bavim se uzgajanjem zlatnih, dijamantskih i srebrnih fazana i bio sam na izložbama u više mesta. Nije ovo toliko skup hobi, kao što neko može da pomisli, ali je vrlo zanimljiv. Uz to upoznajem puno ljudi, družim se, stičem nove prijatelje. Prošle godine sam bio ovde šampion izložbe sa zlatnim fazanom, ali sa drugim mužjakom, ne sa ovim kojeg sam danas izlagao. Takođe u Kasidolu sam bio šampion izložbe. Za sada imam oko 20 različitih fazana – kaže Jovan.
On dodaje da ženka fazana leži na 10 do 15 jaja, ali izvede 10 do 12 pilića, a nekad samo šest, sedam.
Skup hobi
Dragan Prvulović iz Zaječara se uzgajanjem golubova bavi više od 55 godina i ima ih oko 60.
– Ovaj hobi je poprilično skup, ako hoćeš dobrog i kvalitetnog goluba moraš da platiš dobro. Ja sam bar platio. Sada je i hrana skupa, žito, kukuruz, granule, mešavina, vitamini, lekovi. Nije kao pre kad su golubovi jeli bilo šta, sada pada kiša, naiđe vrabac i donese bolest, tako da im trebaju vitamini i lekovi. Golubovi stradaju i od ptica grabljivica, pogotovo koji se takmiče u visokom letenju. Inače, imam ukrasne golubove za dvorište i za krov. Do sada sam ih, od 2000. godine, izlagao u Novom Sadu, Nišu, Beloj Palanci, Niškoj Banji, Somboru, Grljanu, Vranju i drugim mestima i dobio više od 40 pehara i diploma.
Ćerka kao podrška
Goran Petković iz Balanovca kod Knjaževca je prvi put na izložbi u Velikom Izvoru.
– Počeo sam da uzgajam patuljastu rasu svinja, vijetnamsko prase. Za sada ih imam samo dvoje i planiram da ih razmnožim ako je moguće. Ovu rasu svinja uglavnom svi drže kao ljubimce, za jedno tri, četiri godine narastu do 60 kilograma. U pogledu ishrane su iste kao i velike svinje. Takođe sam počeo da se bavim i afričkim patuljastim kozama. Od malih nogu gajim raznu živinu i svaki put dodam poneku novu sortu životinja. Sada je ta ljubav prešla i na ćerku, tako da mi je ona najveća podrška – kaže Petković.
Očuvali timočke cvetaste
Slobodan Karbunarević iz Kobišnice od šeste godine bavi se golubarstvom, a pored pismonoša i srpskih visokoletača, najviše voli timočke cvetaste golubove.
– To je takođe autohtona rasa, poreklom iz našeg kraja. Timočki cvetasti su podeljeni u četiri boje i to žuti, crveni, crni i vuga. Ova rasa je bila u izumiranju pa smo ih srećom ponovo umnožili. Imam oko 1.000 golubova, a timočkih cvetastih oko 60. Kao što su neki već rekli ovo je veoma skup hobi u današnje vreme, ali ne odustajem. Do sada sam izlagao svoje ljubimce u Beogradu, Nišu, Somboru, Novom Sadu, svuda sam išao. Takmičim se odavno, imam puno pehara i diploma.
Gajio evropske šampione
Vukašin Mijucić iz Kobišnice kod Negotina sa golubovima druguje od sedme godine.
– Imam ih više vrsta, ali su mi na prvom mestu timočki cvetasti golubovi, a na drugom perikeri. Sada imam oko 300 golubova, a imao sam ih više i čuvam ih u 14 golubarnika. Prvi put sam ih izlagao pre 30 godina u Požarevcu, a kasnije sam učestvovao u svim većim gradovima. Najveća nagrada mi je bila dva puta Evropski šampion na izložbi u Lajpcigu i Sofiji, a bio sam i u Nitri u Slovačkoj i Mecu u Francuskoj. Ovaj sport je relativno skup, svake godine vakcinacija, hrana, transport po Srbiji i u inostranstvu, ali hobi je hobi i kad nešto volite onda nije ni toliko skupo.
