Lična arhiva
Problemima nikad kraja: Janoš Pap sa suprugom i ćerkom

Iz meseca u mesec plemeniti ljudi iz Australije šalju novčane priloge za bolesne i siromašne u otadžbini. Iako su daleko od zavičaja ne zaboravljaju one kojima je pomoć najpotrebnija.

Plemeniti Slobodan Nedeljković iz Sidneja ovog meseca je obradovao bračni par Pap. On je Zvezdani i Janošu namenio po 300 dolara da im se nađe za drva, lekove i hranu i da lakše preguraju predstojeću zimu.

Nazvali smo Janoša, koji nije krio svoju sreću zbog donacije iz daleke Australije.

– Hvala dobrom Slobodanu što nam je poslao novac, kupićemo odmah drva, lekove i hranu. Nemamo reči da opišemo koliko smo srećni što je mislio na nas i odlučio da nam pomogne. Neka mu Bog podari zdravlje i sreću – kroz suze govori Janoš.

Da podsetimo Janoš (63) je letos sekući drva imao tešku povredu noge, a njegova supruga Zvezdana (53) boluje od multiple skleroze i epilepsije i teško hoda.

Ovaj bračni par ima četvoro dece, od kojih su troje završili specijalnu školu. Ćerka Julijana je sa njima, dok se bračni par teška srca odvojio od sinova Kristijana i Imreta koji su otišli na rad u inostranstvo. Oni rade poslove koji su u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem.

Roditelji Zvezdana i Janoš su zadovoljni što privređuju za sebe u belom svetu.

Nesrećni čovek objašnjava da ga je sramota, da više priča o nedaćama sa kojima se bore.

– Nije lako moliti ljude, ali smo prinuđeni. Ako neko može da nam pomogne, biću mu zahvalan do groba. Nikada nećemo zaboraviti sve što su do sada za našu porodicu učinili dobrotvori iz dijaspore. Niti ćemo moći da se dovoljno zahvalimo dobročiniteljima. Ti divni ljudi nas nisu zaboravili ni posle mnogo vremena. Neka ih Bog čuva i podari sve što požele – kaže Janoš Pap. Ova porodica živi od skromne socijalne pomoći i nadoknade za tuđu negu.

I plemenita B. G. iz Adelejda ne odustaje od svoje humane misije da nekoga od ugroženih ljudi u otadžbini pomogne. Tako je i

proteklog meseca posredstvom redakcije “Vesti” iz Sidneja, poslala pomoć od 200 dolara za samohranu majku Snježanu Plavšić Đurović (45) iz Mahovljana kraj Laktaša.

Prema rečima hrabre i teško bolesne Snježane ovaj dar doneo je mali predah od nevolja sa kojima se svakodnevno bori i suočava.

– Živeti od tuđe milostinje nije nešto što bismo ikome poželeli, ali istina je da nama nema ko da pomogne osim dobrih ljudi. Zato hvala do neba dobroj humanitarki koja stalno misli na nas, neka je Bog čuva. Ovako dobri ljudi su naša jedina snaga i sigurnost u ovim preteškim vremenima, koja za mog sina Gregora i mene predstavljaju poseban vid iskušenja, jer kad je čovek bolestan sve je višestruko teže. Od ove pomoći odmah ću kupiti lekove i hranu, to nam je najvažnije – poručuje Snježana.

Ona kaže da je njen sin koji se kao dete suočio sa tumorom jetre, sada odličan učenik sedmog razreda. Svakodnevno iz sela školskim kombijem putuje do četiri kilometra udaljenih Laktaša.

– Svašta sam se nagledala u života, ali najviše lošeg. Živim za dan kada ću othraniti moje dete, to mi je najvažnije u životu – priča Snježana, koja je kao što smo već pisali pored karcinoma materice ima još nekoliko bolesti.

Ova hrabra majka ističe da joj mnogo znači kontinuirana pomoć koju im B. G. redovno šalje, jer u ovoj besparici to im dođe kao melem na ranu. Oni žive od skromne nadoknade za tuđu negu koju dobija njen sin.

Hrabro se nosi sa bolešću: Snježana Plavšić Đurović

Hvala do neba

Pomoć od humanog Slobodana stiže u pravi čas, jer zima je na pragu, a drva su nam preko potrebna. Koliko mu dobra želimo ne može da stane u reči, ali šaljemo mu pozdrave i da ga sreća prati doveka. Samo ljudi velikog srca mogu da odvoje od sebe da bi pomogli ljudima u nevolji – kazuje Janoš, bivši pekar iz sela Mužlje pokraj Zrenjanina.

Živim za dete

Iako imam 45 godina, organizam mi je kao u osobe od 70 godina, ali opet ponavljam ne vredi kukati, jer moram živeti za moje dete. Sve sam radila da bi njemu pomogla. Cepala sam i po deset metara drva, na hemioterapije išla autobusom. Zato se ozarim kad vidim da postoje ljudi, kao što je naša dobročiniteljka iz daleke Australije – priča Snježana Plavšić Đurović.