Predrag – Gaga Antonijević, reditelj filma “Dara iz Jasenovca”, najavio je da će biti podignuta tužba protiv komentatora “Los Anđeles tajmsa” Roberta Abela zbog negiranja genocida nad Srbima u NDH.
Kao što smo pisali, u otrovnom komentaru Abel je napisao da je Jasenovac bio logor za Jevreje i “da nije tačno ono što epsko delo Predraga Antonijevića želi da isforsira, da je uništavanje Srba bio stvarni cilj i da je postojao logor za decu”.
Antonijević kaže da se sada ceo slučaj analizira.
– Sagledavamo sve elemente, to je dosta kompleksno, jer govorimo o ozbiljnoj uvredi za sve žrtve i negiranju genocida. To više nema veze ni sa filmom, već je otišlo u potpuno suludu sferu. Oni (“Los Anđeles tajms”) su dobili odgovor istoričara na to pisanije, ali mislim da ćemo morati time ozbiljnije da se pozabavimo. Tako nešto ne sme da se dozvoli. To više nije pitanje filma i kritike, nego potpuno negiranje genocida počinjenog nad Srbima tokom trajanja NDH. Biće tužba, ali američka, koju će podići Amerikanci od strane Amerikanaca. A još ćemo videti da li će biti tužbe i u ime žrtava i onih koji su prošli taj logor ili nešto drugo, ali će u svakom slučaju verovatno biti tužba – kaže Antonijević i ističe da će se time dalje baviti advokati.
Tempirana sabotaža
Da podsetimo, prikazivanje filma “Dara iz Jasenovca” u američkim bioskopima počelo je 5. februara. Uoči američke premijere prvo je u magazinu “Varajeti” Džej Vajsberg, ostvarenje koje je srpski kandidat za Oskara, nazvao “nacionalističkom propagandom”, a onda je Robert Abel u “Los Anđeles tajmsu” objavio monstruozan tekst.
Antonijević objašnjava da su obojica kritičara gledala film pre mesec dana, ali da su tempirala kada će da se oglase.
– Vajsber nas je ocrnio u “Varajetiju” pred samo glasanje za Zlatni globus, a Abel se pojavio pred samo glasanje za užu listu filmova za izbor za Oskara – objasnio je Antonijević.
Velika bljuvotina
Srpski reditelj ističe da je Abelov tekst najveća moguća bljuvotina sa istorijske tačke gledišta.
– To nije kritika nego budalaština. Dobili su pismo, a razmatraće se i neke druge mere, jer je najgore to što autor tog teksta tvrdi da sam u film na silu ubacio Srbe i decu. To je najgori mogući falsifikat, jer je Vajsberg u “Varajetiju” napisao da je sve tačno, ali da je film navodno propaganda, iako ne znam kako istina to može da bude. A u “Los Anđeles tajmsu” piše da to nije tačno istorijski i da sam ja gurao Srbe i decu u priču o Jasenovcu – navodi Antonijević.
Suze u publici
Antonijević, na osnovu vesti iz stranih medija i onoga što su mu preneli pojedinci, kaže da je publika emotivno reagovala na film.
– Navodili su mi i primer da su u Čikagu neke dve Amerikanke bile iza njih u bioskopu, pa su i one plakale. Za druge gradove čuću tokom nedelje od distributera – kaže Antonijević.
Svi će čuti za film
Prema Antonijevićevim rečima, važno je da film igra po gradovima u celoj Americi, i da je to nesvakidašnje široka distribucija za srpski film.
– Zbog korone ljudi neće nagrnuti u bioskope, vidite da se odlaže i premijera filma o Džejmsu Bondu. Ali bioskopi služe i da se skrene pozornost na naš film, da po gradovima i lokalne novine i TV i radio-stanice pišu komentare i kritike. Tako će za jasenovačku priču ljudi čuti i lokalno u Americi. To filmu daje na značaju kada ga ponudimo i drugim zemljama – objašnjava Antonijević.
Pozitivne poruke
Scenaristkinji filma Nataši Drakulić, posle premijere u SAD, stigle su čestitke i poruke o pozitivnom prijemu ovog ostvarenja. Ona kaže da su porodice srpskog porekla “Daru iz Jasenovca” gledale sa svojim prijateljima Amerikancima.
Delo o istrebljenju
Poznati francuski novinar Žan Kristof Bison, pomoćnik glavnog urednika eminentnog “Figaro magazina” na svom Tviter nalogu komentarisao je film “Dara iz Jasenovca””
“Večeras je u Sjedinjenim Državama u nekoliko velikih gradovao prikazan veliki film o hrvatskom koncentracionom logoru Jasenovac, u kom su stradale stotine hiljada Srba i desetine hiljada Jevreja i Cigana, koje je istrebio ustaški režim”, napisao je Bison.
On se već godinama bavi istorijskim temama, a deo njegovog interesovanja su teme koje su u vezi sa Balkanom. Često je Bison pisao o Srbima, kao i aktuelnim geopolitičkim pitanjima u vezi sa našom zemljom i regionom.
Povucite svoje laži
U ime srpske dijaspore, Juliana Pandurević i potpisnici peticije odgovorili su na poricanje genocida nad Srbima u NDH u kritici Roberta Abela u “Los Anđeles tajmsu”.
U tekstu pod nazivom “Pomozimo da se zaustavi govor mržnje – “Los Anđeles tajms” negira genocid iz Drugog svetskog rata”, naši, ali i svi ostali ljudi koji žele da zaštite istinu, pozivaju se da potpišu ovu peticiju kojom se zahteva povlačenje Abelovog teksta iz ove novine zbog revizije istorije i poricanja genocida.
Julijana Pandurević uz peticiju iznela je pismo “Los Anđeles tajmsu” u kojem je iznela osnovne informacije o logoru Jasenovac, genocidu u NDH i tragičnom iskustvu njene porodice iz masakra u Glini.
Započinjete optuživanjem filma da ima tanki sloj istorijske stvarnosti koji će “testirati strpljenje čak i najrigoroznijih učenika kulturnih predstava o genocidu”. U ovoj uvodnoj reči sasvim ste jasno istakli svoj dnevni red za ovaj članak; ne da pregledate film na osnovu detaljne analize i procene filma – na šta imate svako pravo – već da se uključite u istorijski revizionizam i poricanje genocida. Razlog zbog kojeg možemo izneti ovu tvrdnju je taj što veći deo svog članka trošite negirajući ratne zločine koji su u ovom trenutku opštepoznati i nisu nešto što bilo ko može legitimno opovrgnuti.
U obraćanju autoru i novini ona navodi da tekst počinje optuživanjem filma da ima “tanki sloj istorijske stvarnosti koji će testirati strpljenje čak i najrigoroznijih učenika kulturnih predstava o genocidu”.
“U ovoj uvodnoj reči sasvim ste jasno istakli svoj dnevni red za ovaj članak; ne da pregledate film na osnovu detaljne analize i procene filma, na šta imate svako pravo, već da se uključite u istorijski revizionizam i poricanje genocida. Razlog zbog kojeg možemo izneti ovu tvrdnju je taj što veći deo svog članka trošite negirajući ratne zločine koji su opštepoznati i nisu nešto što bilo ko može opovrgnuti”, napisala je Julijana Pandurević.
Peticija se može potpisati na sajtu change.org
