Trend povećanog uvoza kineske robe je godinama prisutan ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Najzastupljenije su mašine, aparati i uređaji, proizvodi od gvožđa i čelika, odeća, obuća, igračke, plastični i keramički proizvodi.
Podaci za 2012. i 2013. govore u prilog tome da se vrednost uvoza povećao samo u kategoriji mašina, aparata i uređaja, dok ostale kategorije doživljavaju blagi pad. Roba se doprema kontejnerski u drumskom saobraćaju, iz riječke ili koparske luke gde se prethodno istovara sa brodova.
Srbija je odlučila da pooštri mere kontrole ove robe. Prihvaćen je predlog da se ta roba ubuduće ponovo carini na samo tri robne ispostave u Carinarnici Novi Sad, Beograd i Niš. Reč je o tonama specifične robe koja je često u rasutom stanju, pa je pregledačima posao maksimalno otežan. Da biste stekli sliku o tome o kolikoj količini robe je reč, navešćemo podatak da je 2012. uvezeno malo manje od 190.000 tona robe u vrednosti od oko pola milijarde evra, dok je 2013. uvezeno nešto više od 160.000 tona robe čija je vrednost oko 440 miliona evra.
Pomenuta roba često završava na buvljacima i uličnoj prodaji uz izbegavanje plaćanja poreza, angažovanje radne snage "na crno" i druge nepravilnosti, zbog čega je bilo neophodno ponovno uvođenje ovih mera.
Trećina tekstilne robe koja stigne u Srbiju iz Kine nema odgovarajuću deklaraciju ili ima deklaraciju s neistinitim podacima. Dešava se da se u tako velikim kontingentima robe krije i deo koji nije prijavljen, a neprijavljivanje robe se strogo kažnjava.
Kod kineske robe je čest slučaj kršenja prava intelektualne svojine, odnosno zloupotrebe robne marke koja se prišiva na kopije proizvoda. Ukoliko se naiđe na takvu robu, postupak se prekida, a slučaj preuzima Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine carine.
Jedan od glavnih problema jesu i umanjene vrednosti faktura za pomenutu robu. U više navrata je ustanovljeno da je gotovo 80 odsto prikazanih faktura iz Kine netačno. To automatski znači da je carinska osnovica niža nego što bi trebalo da bude, pa će biti naplaćen i manji iznos dažbina. I zbog toga uvodimo dodatne kontrole da bismo sprečili takav odliv sredstava jer je utvrđeno da je realna vrednost pomenute robe nekoliko puta veća od prijavljene. Treba da bude sasvim jasno da je cilj oštrijih kontrola efikasnije punjenje budžeta, a ne sprečavanje uvoza kineske robe. Za carinjenje kineske robe primenjuje se orijentaciona lista cena robe široke potrošnje i tekstila, koja je napravljena na osnovu podataka o vrednosti te robe u Kini i iskustva carinika.
