Srpski basketaši prethodnih godina postali su sinonim za uspeh. Skoro da nema velikog takmičenja sa kojeg se nisu vratili sa medaljom, pa smo mnogo očekivali od njih i na nedavno završenim Olimpijskim igrama. Unapred smo “upisali” odličje, jer su u Parizu važili za jednog od najvećih favorita. Nažalost, nisu uspeli, zastali su u četvrtfinalu i vratili se kući “pre roka”. Pritisak i veliko breme očekivanja uzeli su danak, pa su u Francuskoj podbacili i bili neprepoznatljivi. Ipak, nešto lošiji rezultat u “gradu svetlosti” nije ostavio veliki trag na naše asove. Svega dve nedelje posle Igara u Beču je održano Evropsko prvenstvo, na kojem su momci ponovo bili sjajni i osvojili srebro. Predvodnik trofejne generacije naših basketaša je Strahinja Stojačić, koji važi za najboljeg basketaša na svetu.
– Bilo je teško vratiti se psihički posle neuspeha u Parizu, ali skupili smo snage da odigramo EP na dobrom nivou. Mogli smo i da pobedimo u finalu, ali treba da budemo srećni i ponosni – rekao je Stojačić posle bečkog srebra.
Strahinja je rođen u Novom Sadu 15. jula 1992. Počeo sa “velikom” košarkom i važio je za talentovanog juniora. Branio je boje Mege, Radničkog iz Kragujevca, niškog Konstantina, pečalbario u Češkoj, ali čini se da nije u potpunosti realizovao potencijal. A, onda je rešio da “prepolovi” teren i tu je pronašao sreću! Zaigrao je basket i tu mu nema ravnog. Naš nacionalni tim je ubedljivo najuspešniji na planeti. Na dosadašnjih osam svetskih prvenstava osvojili smo zlato čak šest puta.
Naši momci su podjednako dominantni i na Starom kontinentu, pošto su pet puta zaredom bili bez premca na evropskim šampionatima.
Osim po fantastičnom umeću sa narandžastom loptom, Strahinja je i vizuelno prepoznatljiv. Za razliku od fazoniranih brada koje su sada u modi, najbolji basketaš neguje brkove, pa otuda i nadimak Brka.
Stojačići su sportska porodica. Brat Stefan je sa generacijom imenjaka Markovića, pa Milana Mačvana i ostalih bio juniorski šampion sveta u Novom Sadu 2007. Otac Zoran je nekadašnji košarkaš i ugledan sportski funkcioner i profesor, dok je majka Snežana svojevremeno obavljala funkciju Pokrajinskog sekretara za sport i omladinu.
– Biti najbolji na svetu sa srpskom trobojkom je nešto najlepše što mi se desilo u životu i taj osećaj me nije napustio. I kada me više ne bude, negde će uvek biti zapisano da je i brka bio na krovu planete, ali ne kao odžačar – kaže Strahinja i dodaje: Bilo je trenutaka kada sam hteo da odustanem dok sam bio košarkaš. U basketu, ne. Snašao sam se, uživam u svakom treningu i turniru.
