U vreme korone, dok je ceo svet još u strahu i ekonomskim nevoljama, dok mnogi ostaju bez posla, a cene svega vrtoglavo rastu, naša dijaspora, od Amerike do Australije, ne zaboravlja nevoljnike u rodnom kraju, a donacije dobrih ljudi redovno i skoro svakodnevno stižu i u Rašku oblast – Sandžak: dobrim đacima-pešacima, siromašnima, bolesnima, starima, usamljenima, zaboravljenima…
Da se sirotinja sa Peštera, Golije, Rogozne, severa Crne Gore i iz Novog Pazara ponovo raduje ovoga puta pobrinuli su se: porodica Kuzmanović iz Stokholma u Švedskoj, koja je poslala 200 evra, Radmila Petrović iz Pariza, takođe 200 evra, i Jovo Nikolić iz Ciriha, donacijom od 100 franaka.
Donaciju porodice Kuzmanović ravnopravno su, po 100 evra, podelili bolesni i siromašni ratnik sa Košara Miloš Jovanović, koji sa majkom Rosom i sestrom Marinom teško živi u zabitom selu Troštice na padinama Golije, i Mihrija Murić, samohrana majka dvojice sinova iz sela Stup pod Rožaja.
Upravo prikupljamo novac da bismo izmirili dug za struju koji je narastao na 300 evra. Od moje socijale, manje od 100 evra, ne mogu da kupim ni sve potrebne lekove, a kamoli da platim svetlo i obezbedim najneophodnije namirnice – priča Miloš Jovanović i naglašava da mu svaka donacija mnogo znači.
Da nije bilo čitalaca “Vesti”, humanitarca Hida Muratovića i mojih saboraca koji su mi, 17 godina nakon povratka sa Kosova, obezbedili potrebno lečenje i izgradili i opremili kuću, ne znam da li bih još bio u životu. I ove donacije koje mi povremeno stižu pomažu mi da lakše izađem na kraj sa svim nedaćama. Hvala porodici Kuzmanović, hvala svim dobrotvorima, Bog neka čuva i sve moje saborce sa Košara – poručuje Miloš.
Nova donacija puno znači i Mihriji Murić iz sela Stup kod Rožaja koja sama, sekući šumu i radeći najteže muške poslove, u planinskoj vrleti prehranjuje i školuje sinove Enesa i Ernesa.
– Donaciju porodice Kuzmanović potrošiću za školovanje i starijeg sina Enesa, samo za sobicu u Rožajama, gde pohađa četvrti razred srednje tehničke škole, potrebno nam je 150 evra. Da nije pomoći dobrih ljudi ne bih mogla da ga školujem, hvala im beskrajno, bog neka ih čuva – ističe Mihrija.
Vrednu donaciju od 200 evra poslala je i naša čitateljka Radmila Petrović iz Pariza, rodom iz okoline Kraljeva, koja je po 50 evra namenila Atifi Ljajić iz Novog Pazara i porodici Bandović iz sela Gradac kod Sjenice, a 100 evra Nikoli Matkoviću, siromašnom i odličnom studentu iz Vučinića na padinama Golije.
– Penzija mi je 120 evra, a stanarina 150 evra, pa još grejanje, komunalije, struja, ishrana… Ni sama ne znam kako uopšte izdržavam. Borim se kako znam i umem da prehranim i vaspitavam moju ćerkicu Alinu koju sam dobila u 60. godini života. Svaka pomoć mi je zlata vredna, hvala puno dobrotvorki Radmili, pozdravite je i zahvalite joj se u moje i Alinino ime – naglašava Atifa.
Sedmočlana porodica Slobodana Bandovića iz sela Gradac kod Sjenice još nije uspela da reši sve probleme sa strujom i još se nije potpuno uselila u kuću koju su joj pre dve godine izgradili naši čitaoci i humanitarna organizacija Srbi za Srbe. Mada žive znatno bolje nego ranije, Bandovići još u mnogo čemu oskudevaju, pa im svaki dinar i svaki evro mnogo znače. Donaciju od 50 evra potrošiće za gorivo i česta putovanja u Sjenicu i Novi Pazar gde njihov sin Radiša, koji ima probleme sa govorom, radi sa logopedima.
Hvala do neba
Mada je Nikola Matković, siromašni student, genijalac i odlikaš iz sela Vučinići kod Novog Pazara, letos dobio dva puta po 500 evra kojima prehranjuje i bolesne roditelje Slavomira i Jevrosimu, pomoć se brzo istopila, pa mu donacija iz Pariza stiže u pravom trenutku, dok se priprema za nastavak studija.
– Berem maline na Goliji da bih mogao da se školujem, nije lako po vrućini, ali mora se – kaže, uz veliku zahvalnost dobrotvoru iz Švajcarske.
Stiglo i na Goliju
Donacija od 100 franaka koju je iz Ciriha poslao Jovo Nikolić, puno je obradovala siromašnog oca i sina, Milovana i Nikolu Petronijevića iz sela Joše na Goliji, koji žive sami i nemaju nikakvih drugih prihoda. Novac će im dobro doći za kupovinu namirnica i Nikolino školovanje u Kragujevcu. Zahvaljujući “Vestima” i dijaspori, Milovan i Nikola od pre dve godine imaju i novu kuću.
