Nakon 300 dolara koje su mu nedavno poslali Ljudi dobre volje iz Kanade, Milošu Jovanoviću, bolesnom i siromašnom ratniku sa Košara, koji živi u zabitom selu Troštice kod Novog Pazara, stigla je nova pomoć dobrih ljudi iz ovog kraja i srpske dijaspore.
Čim je čuo da su Miloš, njegova majka Rosa i sestra Marina ponovo ostali bez namirnica i lekova, da nisu platili struju i da im se pokvario televizor, u Troštice je odmah krenuo humanitarac Hido Muratović, koji godinama pomaže ovoj siromašnoj porodici.
– Dok je Hida, ljudi koji podržavaju njegove akcije i čitalaca “Vesti”, sigurni smo da nikada nećemo biti gladni. Mnogo puta nas je posetio i donosio nam donacije dobrotvora sa raznih strana sveta. Evo, ponovo nas je obradovao. Doneo nam je najpotrebnije namirnice, novu odeću i obuću, lekove i televizor koji je mom bratu jedina razonoda i prozor u svet – priča Miloševa sestra Marina.
Naglašava da je Miloš često nervozan i psihički rastrojen i da još oseća posledice strahota koje je tokom rata 1999. godine preživeo na srpsko-albanskoj granici.
Za njihovu radost, ovog puta zaslužni su Siniša Nedeljković i Goran Jovanović iz Zvečana na severu Kosova, učesnici u brojnim humanitarim akcijama našeg lista koji su Jovanovićima uputili po 50 evra. Još 50 švajcarskih franaka iz Ciriha hrabrom ratniku sa Košara poslala je naša čitateljka Marina Obradović, a 100 evra stiglo je od dobrotvora Rešada Alića iz Nemačke.
– Prikupljamo novac za spoljašnje malterisanje kuće, fasadu i trotoare. Prošle zime bilo nam je jako hladno i vlažno, pa činimo sve da se tokom leta bar malo utoplimo. Za naš “projekat” potrebno nam je oko 1.000 evra, polovinu smo već obezbedili, a nadamo se da ćemo uskoro obezbediti i ostatak. Javio nam se i jedan dobrotvor iz Austrije koji će nas uskoro posetiti. Postoje izgledi da nam on finansira malterisanje, u tom slučaju deo već prikupljenog novca iskoristili bismo za poboljšanje grejanja, odnosno nabavku novog i boljeg šporeta – priča Miloš.
Posebno ga je obradovao televizor, koji mu je skoro tokom celog dana jedina razbibriga.
– Ne mogu nikuda iz kuće, pa po ceo dan gledam razne emisije i sportske programe. Vidim da se i država konačno setila nas koji smo ratovali na Kosovu i Metohiji, pa pomaže mojim saborcima širom Srbije. Meni je posle 17 godina potucanja po mnogim šalterima i oskudevanja u svemu i svačemu Vojska pomogla da odem na VMA i da se lečim. Dobio sam i socijalnu pomoć, pošto su lekari konstatovali da sam potpuni invalid, nadam se penziji. Hvala Hidu Muratoviću, “Vestima”, Marini Obradović, Rešadu Aliću i svima koji su nam do sada na razne načine pomagali da opstanemo na ovim prostorima, Bog neka ih čuva! – poručuje Miloš čitaocima “Vesti” i svima onima koji se interesuju za njega i njegovu porodicu.
Nevolje zbog poplava
Poslednje kiše dodatno su otežale život porodice Jovanović, posebno Milošu. Bujice su skoro potpuno odnele seoski put do Troštica, pa se do sela stiže samo pešice, traktorom i dobrim terencem. Miloš je prinuđen da krampom i lopatom sam popravlja put u nadi da će Vojska Srbije ispuniti ranije obećanje i da će poslati mehanizaciju koja će Miloša, njegovu majku Rosu i sestru Marinu trajno povezati sa ostatkom sveta.
