Praksa zimskog i letnjeg računanja vremena nije dobra ni za zdrave, a kamoli za bolesne osobe, tvrdi psihijatar dr Snežana Toković. Ona navodi da se kod ljudi javlja hronični umor, koji vodi u premor, a ovaj prelazi u anksioznost i depresiju.
– Pomeranje časovnika mnogo utiče na raspoloženje. To je naročito izraženo kod meteoropata i ljudi s osetljivim krvnim sudovima. Oni su već psiholabilni, ali ova pojava im pogoršava značajno njihovo stanje – objasnila je dr Toković i naglasila da posle pogoršanja raspoloženja dolazi do nesanice, koja se često ne može sanirati bez medikamenata.
Ona je jasna u stavu da baš ovih dana prelazak na zimsko računanje vremena još teže pada građanima Srbije jer smo u epidemiji virusa korona, pa postoje i novi faktori koji pogoršavaju opšte mentalno stanje nacije.
– Poslednjih dana primećujem sve više psihijatrijskih pacijenata u domovima zdravlja, koji se javljaju na pregled jer imaju depresivne tegobe. Jesen je sama po sebi teška. Ono što znam jeste da će se broj tih pacijenata i povećavati uvođenjem zimskog računanja vremena, jer tada stradaju i zdrave osobe – rekla je dr Snežana Toković i dodala da radno aktivni ljudi menjaju svoj bioritam, odnosno vreme kada ustaju i da je to šok za organizam.
U ovom periodu, već je naglasila, do prvih tegoba dolazi u vidu nesanice, a onda nastaje hronični umor, koji prelazi u premor, a ovaj u anksioznost i depresiju.
– Čak se i nesanica javlja u značajno težem obliku, te je potrebno uvesti lekove ili pojačati dozu postojećih, kako bi se pregurao taj prvi udar. Korona nam je donela još nešto – kombinaciju ovog problema s egzistencijalnim strahom, pa je vrlo česta potreba da se pacijent bolnički zbrine – kaže ona.
Ističe da pomeranje sata dovodi do sniženog nivoa raspoloženja koje onesposobljava ljude da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
– Tačno je da su ljudi depresivniji u periodu prelaska na zimsko računanje vremena. Ali ova godina je posebna jer je u toku pandemija. Ona nas dodatno onesposobljava i utiče na pogoršanje anksioznog poremećaja i psihoze. Sada su ove bolesti još izraženije. Problem je s generalno zdravim ljudima jer oni ne prepoznaju simptome i ne javljaju se blagovremeno po pomoć. Ko se ne leči od hroničnih bolesti, fizioloških ili psiholoških, ne zna da ima problem i njegova okolina ne zna ni da on ima problem. On ne može da prepozna odakle zaista potiče nagli pad raspoloženja, a onda i ostale tegobe. Tada dolazi do samoubistava – kaže dr Toković i dodaje da je upravo pod uticajem simptoma koje izaziva pomeranje sata povećan broj slučajeva “dizanja ruke na sebe”.
Hroničari zaštićeni
Ona naglašava da su hroničari u ovom slučaju zaštićeni jer su pokriveni terapijom, a dešava se da imaju i nekog ko ih nadzire pri uzimanju iste. Oni su pod budnim okom okoline, pa se ređe dešavaju samoubistva kod hroničnih bolesnika.
– Zdravi ljudi su problematičniji jer na njih okolina ne obraća pažnju. Ipak, ukoliko bi se u domovima zdravlja uveli preventivni centri gde bi se prilikom učestalijih pregleda uvrstili i psihološki, onda bi mogli da unapredimo sistem delovanja. Stručnjaci bi tada mogli da prepoznaju problem i da se smanji stopa samoubistava – zaključuje Tokovićeva.
Strpljenje i razumevanje
Doktorka Toković ocenjuje i da je porodica veoma važna.
– Kada je porodica zdrava, harmonična sredina koliko to vreme u kojem živimo omogućava, osoba koja nema tegobe bi trebalo da preuzme više obaveza na sebe i da se angažuje. Takav odnos treba da se neguje dok se taj ko je podložan uticaju vremena i problemima koje to nosi u potpunosti ne oporavi – zaključila je dr Toković.
Naglašava da je potrebno negovati osobu s tegobama, pokazati maksimalno strpljenje i razumevanje.
– Kada neko oseti tegobe, treba da uvede poseban ritam u svoj život, u kome će bar pola sata dnevno brinuti samo o sebi, imati vremena da porazgovara sa sobom, negovati svoj fizički izgled, slušati muziku – savetuje Snežana Toković.
