Obeležavanje 31. godišnjice donošenja prvog Ustava Republike Srpske povod je zvaničnicima iz Banjaluke da ukažu na dve stvari – potrebu donošenja potpuno novog najvišeg akta o čemu se govori već godinama, ali i težnju da se Srpska u okviru BiH jasno pozicionira u okviru postojećeg Ustava BiH koji je prihvaćen u Dejtonu, ali je u međuvremenu, najviše zahvaljujući intervencijama stranaca, pretrpeo velike izmene.
Važnu godišnjicu republički zvaničnici iskoristili su da poruče da je 28. februar 1992. godine veliki datum u istoriji srpskog naroda koji dokazuje da su oni koji su tada bili na čelu institucija Srpske želeli da ona funkcioniše demokratski uređena i u skladu sa njenim najvišim aktima. Podsetimo, nakon što su srpski poslanici iz nekadašnje Skupštine BiH 9. januara 1992. godine doneli odluku o proglašenju Republike srpskog naroda u BiH, odmah se pristupilo pisanju ustava kako bi sve bilo potkrepljeno zvaničnim dokumentima. To je urađeno u zavidno brzom roku pa je Srpska dobila prvi Ustav pre početka ratnih sukoba u BiH i samo dan pre nego što je na Baščaršiji ubijen srpski svat Nikola Gardović, što mnogi tretiraju kao trenutak kad je počeo građanski rat u BiH.
– S ponosom možemo reći da je Republika Srpska samo nešto više od mesec dana od rođenja, 9. januara 1992. godine, dobila i Ustav kao najviši pravni akt za njeno funkcionisanje – ocenio je premijer Srpske Radovan Višković.
Predsednik Narodne skupštine Srpske Nenad Stevandić ukazao je da je donošenje prvog Ustava imalo sudbinski značaj za Srpsku koja je i danas, kao i tada, odlučna da brani stečena prava.
– Republika Srpska se zalaže za mir i poštovanje, ali je i odlučna da brani stečena prava – kaže Stevandić.
Pravni eksperti, pak, smatraju da je došlo vreme za donošenje potpuno novog ustava. Treba imati u vidu da je sadašnji Ustav Srpske u protekle tri decenije pretrpeo niz izmena i da ima ogroman broj amandmana koji su delom nametali i visoki predstavnici. Takođe, u Ustavu i dalje piše da je glavni grad Srpske Sarajevo, a po ovom aktu dozvoljena je i smrtna kazna što se kosi sa modernim demokratskim tekovinama. Međutim, raniji pokušaji promena tih odredbi nisu dobili podršku, pre svega, bošnjačkih političara u Srpskoj. Već nekoliko godina na sceni je ideja da te stvari budu promenjene, da Banjaluka i po Ustavu postane glavni grad Srpske, a da Pale budu proglašene prestonicom.
– Zbog brojnih promena i drugih društvenih okolnosti potrebno je doneti novi ustav Srpske. Vlada i Narodna skupština za to imaju odgovarajuće instrumente – smatra predsednik Akademije nauka i umetnosti Srpske i bivši predsednik Republike Rajko Kuzmanović.
Istovremeno, premijer Višković tvrdi da je potrebno zadržati ustavno-pravni položaj Republike Srpske i odupreti se svim pokušajima oduzimanja njenih nadležnosti, koje su garantovane Dejtonskim mirovnim sporazumom čiji je sastavni deo i Ustav BiH.
– Politički nasrtaji i pritisci na Republiku Srpsku ne prestaju i ne očekujemo da će prestati. Naše je da se borimo. Naše je da istrajemo samo na poštovanju Ustava – naglasio je Višković.
Obeležavanje i u Beogradu
Obeležavanje godišnjice donošenja prvog Ustava biće organizovano i van Srpske, a velika svečanost biće održana i večeras u Beogradu. Šef Predstavništva RS u Srbiji Mlađen Cicović napominje da je u pitanju važan datum kada je donošenjem ustava pravno zaokruženo postojanje Republike Srpske kao države srpskog naroda u BiH.
On je ukazao da Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji deveti put priređuje prijem povodom beogradske proslave Dana Republike Srpske i da to čini sa sećanjem na 28. februar.
– Svih prethodnih godina ovim prijemom, pa tako i ove, slaveći rođendan Republike Srpske, podsećamo na činjenicu da su je uspostavili srpski narodni poslanici izabrani na redovnim izborima u BiH – rekao je Cicović.
Lukić: Nastao iz nužde
Najzaslužniji za stvaranje prvog Ustava Srpske bili su ugledni pravni eksperti Radomir Lukić i pokojni Gašo Mijanović. Lukić danas kaže da je Ustav Republike Srpske nastao iz nužde, kao samozaštita političkog identiteta, istorijskog subjektiviteta i srpskog nacionalnog bića.
On je rekao da je Ustav Republike srpskog naroda BiH od 28. februara 1992. godine, danas Republike Srpske, iznudila Evropska zajednica ostvarujući svoje namere za razbijanjem SFR Jugoslavije.
– Iznudili su ga ondašnja Evropska zajednica, te Hrvati i Muslimani u BiH, a posredno i ondašnja Socijalistička Republika Hrvatska. Kada kažem Hrvati i Muslimani u BiH, onda to mislim bukvalno, a ne samo na njihovo političko vođstvo, oličeno u HDZ-u i SDA. Da je to tako pokazao je i fantomski referendum o nezavisnosti BiH – pojasnio je Lukić.
