Žrtve ustaškog genocida nad Srbima u Prebilovcima kod Čapljine nikada neće biti zaboravljene uprkos brojnim pokušajima da se tragovi tog jezivog zločina izbrišu. Da sećanje na stradale odoleva svim udarima dokazuju i ovogodišnji pomen i Sveta arhijerejska liturgija, kojom je u hramu Vaskrsenja Hristovog obeležen Dan novomučenika prebilovačkih i donjohercegovačkih.
Reč je o 850 srpskih civila, najviše žena i dece koje su od 6. do 11. avgusta 1941. posle ubile ustaše, a zatim bacile u jamu u Šurmancima. Njihovo stradanje je nastavljeno i 50 godina kasnije, jer su mošti stradalih u kosturnici 1992. minirale hrvatske snage. Odlukom Sinoda SPC, prebilovačke žrtve su 2015. kanonizovane i od tada se i slave kao sveci.
– Ovo mesto postalo je cvet života. Ove kosti postale su ne samo golgota i mesto golgote nego i mesto vaskrsenja, mesto života, nikada više ne mesto poraza i poniženja i mesto ubistva, nego mesto pobede – poručio je episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije nakon liturgije koju je služio, uz vladiku zahumsko-hercegovačkog Dimitrija i penzionisanog vladiku Atanasija.
O krvavim događajima u Prebilovcima od pre 79 godina postoje brojni dokumenti, a jedan od najpotresnijih je pismo tadašnjeg italijanskog generala Alesandra Luzana Benitu Musoliniju, posle čega je italijanska vojska proterala ustaše iz Istre i Dalmacije i zaštitila preostale Srbe.
– Nedostaju mi reči da opišem ono što sam video. U velikoj školskoj učionici zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i naivna reč. To je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo – stoji u potresnom pismu ovog generala.
– Japanski istoričari su objavili da je naše selo prvo po broju žrtava u Evropi i četvrto u svetu. Doživeli smo stradanje biblijskih razmera, koje bi moralo biti opomena svima – upozorava predsednik Srpskog nacionalnog društva “Prebilovci” Milenko Jahura. On ističe da otimanje zemlje i uništavanje srpske imovine traje i danas.
– Sve imamo dokazano, uslikano. Niko nikada nije odgovarao ni za to što su mošti iz Drugog svetskog rata minirane juna 1992. To su učinile komšije iz okolnih sela i svi su na slobodi – kaže za “Vesti” Jahura i podseća da su to učinili pripadnici HOS i HVO na čelu sa Jankom Bobetkom u akciji “Čagalj”.
Zbog toga su 2007. pisali Stjepanu Mesiću i Ivu Sanaderu kao tadašnjim čelnicima Hrvatske, ali su dobili odgovor da njihova vojska nema ništa sa tim.
– Razmišljam da pišemo novom rukovodstvu Hrvatske, koje tvdri kako treba odati počast svim žrtvama. Nema boljeg mesta da počnu upravo od Prebilovaca – poručuje Jahura.
On ističe da su ustaše u avgustu 1941. od hiljadu tadašnjih meštana Prebilovaca pobile 850, od čega čak 600 žena i dece. Većinu su žive gurnuli u jamu Golubinka kod sela Šurmanci nadomak Međugorja.
– I dok tamo i dalje odlaze vernici iz celog sveta, naše selo i mesto jednog od najvećih pokolja u istoriji čovečanstva svi zaobilaze. Jasna je tendencija da se Prebilovci izbrišu iz istorije. Zato je naša ideja da se selo pretvori u Memorijalni centar, ali za to nam je potrebna podrška i Republike Srpske i Srbije – kaže Jahura.
Ispovest preklanog dečaka
General Alesandro Luzano za krvavi ustaški pir u školi u Prebilovcima saznao je od dečaka koji je preživeo, mada je, kako ističe, bio preklan.
“Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji. Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Stanu Arnautović i onda je pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure! Na večnu sramotu naše, Rimske crkve i jedan Božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao”, napisao je ovaj general i objasnio da im je dečak ubrzo pobegao iz bolnice kako bi pronašao svoje roditelje.
– Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud. Našli su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! – posvedočio je general.
Voda crvena od krvi
Italijanski general Musoliniju je napisao i da su zločini nad Srbima u Hercegovini 1941. godine nepojmljivi ljudskom umu.
– Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su u tim krajevima zagađeni i mnogi izvori vode. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda. Lično sam se u to uverio – istakao je Luzano.
