Dobrila Kukolj (83) kroz sećanja ponovo je prošla strahote ustaških logora na sisačkom Dečjem groblju, gde je u organizaciji Srpskog narodnog veća u subotu održan spomen na žrtve logora za srpsku decu, pakla koji je trajao od avgusta 1942. do januara 1943.
Dobrili se život zauvek promenio u julu 1942. godine, kada su Nemci i ustaše zarobili 12 članova njene porodice. Preživela je nekoliko dečjih logora, od čega su joj u najstrašnijem sećanju ostali Jasenovac i Sisak.
– Ulazak u logor bio je ravan klubu smrti u kojem su vladali bezakonje i ludilo, gde se čuo samo vrisak, plač i jauk do neba. Prizor od kojeg mi se i danas ledi krv u žilama je bežanje ispred ustaša koji su hvatali devojčice i nad njima se iživljavali. Tada sam nehotice stala na tek rođeno dete na zemlji, a taj plač i jauk mi i danas zvone u ušima – opisuje užase Dobrila.
Ona poručuje da su preživeli na izmaku snage, ali da njihova svedočenja ne smeju da padnu u zaborav.
– Zato molim sadašnju i buduće generacije da se bore da se zlo koje je doneo rat ne ponovi. Ni kod nas, ni u svetu – poručila je okupljenima Dobrila Kukolj, predsednik Gradskog udruženja logoraša i njihovih potomaka iz Banjaluke.
Ustaško-nemački logor u Sisku osnovan je 3. avgusta 1942. po završenim operacijama na Kozari i Šamarici. U sastavu je imao i poseban logor koji se službeno nazivao Prihvatilište za decu izbeglica. Dečji logor u Sisku, najveći te vrste u NDH, nalazio se pod pokroviteljstvom Ženske loze i Nadzorne službe ustaškog pokreta.
Upravnik tog pakla bio je ustaša, lekar Antun Najžer. Na spomeniku na dečjem groblju piše da je na tom mestu sahranjeno oko 2.000 dece.
Pomen je služio episkop slavonski Jovan (Ćulibrk), posle čega su u prisustvu zvaničnika iz Srbije i predsednika Srpskog Narodnog veća Milorada Pupovca položene bele ruže na sisačkom dečjem groblju.
|
Pakao jednak Aušvicu
|
