Uprkos energetskoj i ekonomskoj krizi, nemački stručnjaci predviđaju za naredne godine veće prihode od poreza nego što se to očekivalo. Tako vlada ima još više manevarskog prostora za programe pomoći građanima i drugo.
Očekivanja nemačkih privrednika od neposredne budućnosti su sumorna – a glavni razlog za to je aktuelna energetska kriza. Ali nisu samo biznismeni zabrinuti: u svom obraćanju naciji – što je ionako prilično retko za nemačkog predsednika – Frank Valter Štajnmajer je najavio “teška vremena” i “izazovne godine”, rekao je da je zemlja “u najdubljoj krizi od ujedinjenja”.
I baš u takvom trenutku, kada je inflacija u zemlji zvanično prešla granicu od 10 odsto, stižu dve neobične vesti – neobične jer, bar na prvi pogled, zvuče pozitivno.
Dobre vesti
Prvo, nemački zavod za statistiku saopštio je da je u drugom tromesečju nemački bruto domaći proizvod zabeležio rast od 0,3 odsto – uprkos ratu u Ukrajini i energetskoj krizi. Ranije se predviđao pad, što bi značilo da je zemlja u recesiji.
A druga vest je da država može da očekuje veće prihode od poreza nego što je ranije bilo predviđeno. Stručnjaci za procenu poreskih prihoda pretpostavljaju da će svi nivoi vlasti – savezna država, pokrajine i lokalne uprave – do 2026. od poreza dobiti oko 126,4 milijarde evra više nego što se očekivalo još u maju.
Ne može se tačno predvideti kako će se razvijati ekonomska situacija u Nemačkoj, ali u Vladi su oprezni optimisti. Sada se za ovu 2022. očekuje mali privredni rast od 1,4 odsto, a za narednu pad od 0,4 odsto. Ali već 2024. očekuje se povećanje bruto domaćeg proizvoda od 2,3 odsto – tada se očekuju i ukupni poreski prihodi od oko 993 milijarde evra.
Radna grupa za procenu poreza sastaje se dva puta godišnje, u proleće i jesen. Komisiju čine stručnjaci Savezne vlade, vodećih instituta za ekonomska istraživanja, Saveznog zavoda za statistiku, Bundesbanke, Stručnog saveta za ocenu ekonomskog razvoja Nemačke i predstavnika pokrajinskih ministarstava finansija.
Stopa zaposlenosti i inflacija
Ministar finansija Kristijan Lindner je prilikom predstavljanja brojki rekao da je to prvenstveno rezultat dobre situacije na tržištu rada i rasta profita u privredi.
Međutim, Lindner je upozorio da postoje i velike neizvesnosti u vezi sa ovim procenama, jer su geopolitički rizici veliki. Ali ako se predviđanja ostvare, otvoriće potpuno novi manevarski prostor njemu, ali i njegovim pokrajinskim kolegama. Pre svega, kada je reč o tome u kojoj meri se građani i privreda mogu rasteretiti od poskupljenja energenata, na primer u vidu ograničenja cena gasa.
Važan faktor u ovim optimističnim procenama je broj zaposlenih, jer to direktno utiče na poreske prihode: kada ima mnogo zaposlenih, više prihoda od poreza na dohodak se sliva u državnu kasu. A uprkos krizi, tržište rada u Nemačkoj je u poslednje vreme stabilno.
Drugi važan faktor je, iz perspektive građana, manje prijatan: povećanje poreskih prihoda posledica je, između ostalog, sadašnje visoke inflacije. Sve dok potrošači kupuju, inflacija puni poresku kasu. Jer kada roba poskupi, rastu i poreski prihodi koji se na njih moraju platiti. Za većinu proizvoda je PDV od 19 odsto, za hranu i neke druge je 7 odsto.
Uvek treba misliti na štednju
Dodatni poreski prihodi trebalo bi da pomognu Lindneru ne samo u rešavanju tekućih problema ublažavanja društvenih posledica energetske krize, već i u narednoj godini. Naime, on je najavio da tada svakako želi da se vrati nemačkom sloganu zapisanom u ustavu – koja nalaže državi da u toku jedne godine ne potroši više novca nego što zaradi.
U izuzetnim situacijama može se taj mehanizim – kočnica zaduživanja – privremeno obustaviti, ali u Nemačkoj važi kao mera koja garantuje pažljivo i ekonomično raspolaganje poreskim novcem građana. Prošle godine je stavljen van pogona zbog koronavirusa i mera pomoći građanima i privredi.
