Ratka Roberta Milićevića u Australiji, u koju je iz Vojvodine izbegao daleke 1966. godine, svi poznaju kao uspešnog biznismena, ali i velikog dobrotvora, humanistu i najvećeg donatora SPC i Fonda dijaspora za maticu. Uvek nasmejan, Milićević će vam već pri prvom susretu skromno reći da ne voli mnogo da priča o sebi i da je “to bio njegov razvojni put”, te da se celog života trudio samo da radi i da stvara, a uspeh je neminovno došao. Rođen u Begeču, Ratko kaže da ne može, a da se ne seća teških okolnosti u kojima je, posle razvoda roditelja, odrastao sa majkom u Sremskoj Kamenici.
– Teško je bilo to vreme, živeli smo u teškim okolnostima… To su stvari koje sam želeo da zaboravim, ali te slike ostaju. Sa 19 godina sam emigrirao, želeo sam bolji život od onog koji sam imao. Prva slika po dolasku u Australiju bila je zelena trava, sunčan dan i švedski sto sa raznim vrstama jela… Znate šta to znači za nekog ko je do tada jedva preživljavao – priča Milićević za “Vesti”.
Njukasl je bio grad gde je prvo radio kao monter, a pošto se u međuvremenu oženio, takođe Srpkinjom Vericom, priznaje da je prihvatao i po dva, tri posla, uveče čistio škole, da bi zaradio za život.
– Godinama sam radio jako teške poslove, išao na edukacije dok nisam došao do ovoga što imam – priča Ratko, koji je vlasnik kompanije Rovera (naziv od početnih slova imena supružnika Robert i Vera).
Firma, čiji se jedan deo bavi izgradnjom, a drugi investicijama je porodični biznis: ćerka vodi finansije, stariji sin posao u Brizbejnu, mlađi sin vodi farmu i građevinsku delatnost, a Ratko poslove u Kanberi.
– Radom se sve postiže. Poštujem vredne ljude, cenim svakog radnika u mojoj kompaniji. U Srbiji vidim da i uz nadnicu od 5. 000 dinara, nema radnika, a svi bi hteli lagodan život. A to ne ide tako. Ne donosi trajni kapital. Ja sam uvek imao potrebu da radim, dobijao nove ideje i sprovodio ih – kaže naš sagovornik.
Veliki humanista priznaje da nije uvek bilo lako zaraditi novac.
– Da bih mogao danas da imam ovakav život, dugo sam štedeo, kako naš narod kaže, od dinara pravio dva, bio ekonomičan i u domaćinstvu, jer nas je sa troje dece bilo petoro, a žena nikada nije radila.
Uspeh zahteva žrtvu. Pa, morate neko vreme da se odreknete zadovoljstava, uživanja, putovanja, skupih stvari, dok ne napravite malo veći kapital. Poenta uspeha, a to čoveku dopušta da može da se opusti i fizički i mentalno, jeste da vam pare prave pare. Kad to imate onda bi trebalo da uživate, a ne da idete na odmor sa pozajmljenim novcem ili novcem iz kredita – kaže Milićević.
Veliki dobrotvor
Kopija ikone Presvete Bogorodice Trojeručice u manastiru Novi Kalenić
Milićević je kao veliki dobrotvor od SPC dobio Orden Svetog Save. Nedavno je bio i donator izrade kopije ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, finansirao je izgradnju puta do manastira Novi Kalenić u Kanberi i uređenje hrama, a kontinuirano i pojedinačno pomaže Srbe u tom gradu.
Srpska kuća
Milićević je istaknuti član Fond dijaspore i njegov najveći donator, a ima ideju da napravi Srpsku kuću kao prvu stanicu za naše zemljake iz rasejanja kad dolaze na kraće ili se vraćaju zauvek u otadžbinu.
– To bi bio njihov drugi dom, tu bi bila biblioteka, davale bi se smernice gde dalje mogu da idu, šta da vide, kako da proputuju po Srbiji ili da dobiju najbolju zdravstvenu negu – kaže Milićević.
Značaj Fonda
Povod za Ratkov boravak u Beogradu je godišnja Skupština Fonda dijaspore za maticu. Po prirodi skroman, ne voli da navodi iznos donacije koju je i ovaj put prosledio Fondu, već ukazuje na značaj ovog udruženja: – Fond dijaspore je jako važan deo rasejanja i pomaže naš narod gde god je potrebno: narodne kuhinje na KiM, saniranje posledica od poplava širom Srbije i RS, knjige za srpsku decu u dijaspori. Mi u Australiji na to gledamo pozitivno i taj humani gest upriličićemo kad god bude potrebno – poručuje na kraju Milićević.
