"Bez uključivanja privatnih lekara u zdravsteni sistem nećemo dobiti pravu formu izabranog lekara. Za to moraju da se steknu uslovi, da se poboljšaju mnoge stvari u primarnoj zaštiti. Zajedno sa Udruženjem privatnih lekara radimo na mapiranju privatnih ustanova, kao i usluga koje oni pružaju. Nakon toga sledi i akreditacija privatnih ustanova, koje će morati da rade pod jednakim uslovima kao i državne", objasnio je za "Blic" ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Ministar kaže da je cilj da sistem bude efikasiniji i bliži potrebama građana.
"Zdravstveno stanje i starosna struktura našeg stanovništva je među najnepovoljnijima u Evropi, a zdravstveni sistem iznad svega neefikasan, o čemu jasno govori naše poslednje mesto u Evropi. Ipak, moramo da vodimo računa o svim aspektima, da vidimo šta realno možemo i koji su naši kapaciteti. Ići ćemo korak po korak", objašnjava Lončar.
Jedna od prvih stvari koje će odmah biti promenjene jeste uvođenje takozvane hitne službe u domove zdravlja.
"Kada se pacijent razboli, dobije temperaturu ili običnu prehladu, lekar u domu zdravlja moraće da ga pregleda, iako toga dana nema zakazano. Svaki dom zdravlja moraće da ima jednu ili više ambulanti gde će se primati sva hitna, akutna ili neodložna stanja bez zakazivanja, u obe smene. Tamo gde bude prostora, radiće i više lekara", kaže ministar.
Skrining programi za rano otkrivanje karcinoma dojke, debelog creva i grlića materice su nešto na čemu će se raditi mnogo više. Takođe, na teritoriji cele zemlje u toku je uvođenje integrisanog informacionog sistema, uspostavljanje elektronskog recepta, elektronskog zakazivanja pregleda, kao i elektronskog kartona pacijenata.
