Predloženim zakonom je predviđeno da budu amnestirane osobe za koje se sumnja da su od 18. aprila 2006. godine do dana stupanja na snagu zakona, počinile krivična dela iz grupe delikata protiv Vojske Srbije, kao što je izbegavanje vojne obaveze.
Amnestija obuhvata oslobađanje od krivičnog gonjenja, izvršenja kazne i brisanje osude osobama koje su učinile, ili postoji sumnja da su učinile, krivična dela izbegavanje vojne obaveze, neizvršenje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem i obmanom i samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije, navedeno je u predlogu zakona.
Taj zakonski predlog predviđa da se postupak neće pokrenuti ukoliko protiv tih osoba nije već pokrenut, a da će biti obustavljen ukoliko je u toku, dok će oni kojima je pravosnažno izrečena kazna zatvora biti oslobođeni te kazne u celini, ili u delu koji nije izvršen.
Ako se osobe na koje se amnestija odnosi nalaze u pritvoru, nadležni sud će doneti rešenje o ukidanju pritvora i odrediće da se odmah puste na slobodu.
Za one koji se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, rešenje o oslobođenju od daljeg izdržavanja doneće prvostepeni sud opšte nadležnosti na čijem se području nalazi kazneno-popravi zavod, odnosno okružni zatvor.
Za lice protiv koga se vodi krivični postupak, ili je taj postupak pravosnažno okončan, rešenje o amnestiji donosi nadležan sud prvog stepena po službenoj dužnosti.
Brisanje osude iz kaznene evidencije obaviće po službenoj dužnosti organ koji vodi kaznenu evidenciju, u roku od tri dana od dana stupanja na snagu zakona.
Malović: Amnestija za neka dela protiv vojske
Ministarka pravde Snežana Malović rekla je da se za krivična dela za koja se predlaže amnestija vodi oko 5.000 postupaka i to uglavnom protiv građana Srbije koji žive u inostranstvu, te da je jedan od ciljeva predloženog akta sprečavanje odliva srpskih državljana.
Ona je, obrazlažući poslanicima Predlog zakona o amnestiji, navela i da se, prema dostupnim podacima, u inostranstvu nalazi oko 140.000 vojnih obveznika, od čega oko 44.000 čine regruti, a da se godišnje, na zahtev oko 5.000 vojnih obveznika, donese rešenje o produženju regrutne obaveze. Ministarka je objasnila da znatan broj vojnih obveznika u inostranstvu objektivno nije u mogućnosti da ostvari kontakt sa diplomatsko-konzularnim predstavništima radi regulisanja vojne obaveze zbog udaljenosti, nedovoljne informisanosti, troškova, kao i da opravdano strahuju od eventualnog hapšenja prilkom povratka u Srbiju. "Izvestan broj državljana Srbije koji borave u inostranstvu, a nisu regulisali vojnu obavezu, opredeljuje se za ispis iz državljanstva Srbije, pa je evidentna potreba naše države da spreči odliv naših državljana, a naročito mladih", rekla je Malović. Predlogom zakona, prema njenim rečima, daje se amnestija za određena krivična dela protiv Vojske Srbije i to za izbegavanje vojne obaveze, izbegavanje popisa i pregleda, neizvršavanje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem i obmanom i samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije. Predlogom zakona se propisuje da se amnestija daje za period od 18. aprila 2006. godine, kada je donet prethodni zakon o amnestiji za ista krivična dela, a do dana stupanja na snagu ovog zakona. |