Na Australijan openu Novak Đoković je odigrao deset finala i svih deset dobio, na US openu je bio u devet finala i dobio samo tri. A podloga i u Melburnu i u Njujorku je betonska, nešto različite brzine, ali sa istom karakteristikom koju najbolji teniser sveta mnogo voli.
Beton nudi idealan odskok loptice, po meri za njegove udarce u penjanju. Pa zašto onda tolika razlika u uspešnosti? To pitanje godinama muči teniski svet, a pravog odgovora nema.
Možda se približimo istini ako analiziramo svih devet finala. Nole je baš na Flašing Medouzu odigrao prvi meč za titulu na grend slemovima. Bilo je to 2007, protivnik je bio Rodžer Federer i to je jedino finale velike četvorke koje je Srbin izgubio od Švajcarca.
Na Đokovićevoj igri se videlo neiskustvo u ovakvim mečevima i to je Federer, koji je već imao tri uzastopne titule u Nujorku, iskoristio u kljućnim momentima. Slavio je sa 7:6 (7:4), 7:6 (7:2), 6:4.
Od 2010. do 2013. usledila je serija od četiri finala ili – ako se zanemari polufinalni poraz od Keija Nišikorija 2014. godine – Nole je igrao svako finale do 2018, osim 2017, kada zbog problema sa laktom nije ni dolazio u Njujork.
U 2010. je gotovo rutinski izgubio od Rafaela Nadala sa 6:4, 5:7, 6:4, 6:2. Tada je Španac po mnogo čemu još bio ispred njega. Međutim, već naredne sezone ratna sreća se menja i Nole se revanšira Rafi – 6:2, 6:4, 6:7 (3:7), 6:1. U obe ove godine je igrao ona čuvena polufinala protiv Federera u kojima je spasavao po dve meč lopte.
Slede dva poraza koji su mnogo doprineli važnoj promeni u Novakovoj karijeri. Kada je 2012, posle prva dva izgubljena seta protiv Endija Marija izjednačio na 2:2, svako je pomislio da je potpuni preokret siguran, ali nije se tako dogodilo.
Kada je 2013, kao već afirmisani majstor betonskih terena, igrao protiv Nadala, davane su mu veće šanse, ali je prilično lako prepustio pehar velikom rivalu – 6:2 3:6, 6:4, 6:1.
Ova dva važna poraza, u kombinaciji sa izgubljenim finalom Vimbldona 2013, od Marija, naterali su ga da donese verovatno prelomnu odluku. Shvatio je da mu za dalji korak ka večnosti više nije dovoljan Marijan Vajda, da mora da dovede trenera koji će ga psihološki ojačati.
Izbor je pao na Borisa Bekera, najmlađeg šampiona Vimbldona u istoriji, Nemca čija mentalna snaga je bila legendarna, i to se pokazalo kao – pun pogodak.
Od tog trenutka Nole je počeo da izrasta u najvećeg teniskog ratnika, u čoveka koji je najčvršći kada je najteže. Usledili su brojni uspesi, a okrenula se i ratna sreća na Flašingu. To je 2015. na svojoj koži osetio Federer – 6:4, 5:7, 6:4, 6:4.
Međutim, ni Beker nije mogao da spreči nesrećan splet okolnosti već u narednoj sezoni. Đoković je na Rolan Garosu kompletirao nekalendarski grend slem, potom se malo ispraznio, što je na Vimbldonu iskoristio Sem Kveri. Ono što ga je dotuklo bio je neuspeh na Olimpijskim igrama u Riju i poraz u prvom kolu.
Ranjen i psihološki, ali i fizički zbog raznih povreda, nije imao snage za poslednji korak. Iako su mu se čak trojica protivnika predala na putu do finala, Sten Vavrinka ga je dokrajčio sa 6:7 (1:7), 6:4, 7:5, 6:3.
Novu priliku nije dugo čekao. Već u 2018. prošetao se do trećeg njujorškog trofeja, izgubivši po set samo u prva dva kola. Finale protiv Huana Martina del Potra, ostaće više zapamćeno po Novakovom plemenitom gestu nego po velikoj borbi. Kada se Argentinac rasplakao posle poraza sa 6:3, 7:6 (7:4), 6:3, Đoković je prekinuo svoje slavlje i prišao mu da ga uteši. Malo je scena koje bolje govore o njegovoj duševnosti od ove.
Nažalost, sudbina mu nije vratila ovu plemenitost. U naredne dve godine prerano, u osmini finala, završava US open. Prvo sledi predaja Vavrinki, a potom diskvalifikacija zbog nenamernog pogađanja linijskog sudije lopticom u grlo.
Poslednje finale mu donosi najveće razočaranje. Protiv Danila Medvedeva je 2021. igrao za kalendarski grend slem, samo jedna pobeda mu je nedostajala za najveći podvig u istoriji tenisa – sva četiri najveća pehara u istoj sezoni.
Samo je Rod Lejver to uspeo u Open eri, još 1969, ali tada je bilo lakše jer se igralo na samo dve podloge. Osim Rolan Garosa, svi ostali grend slemovi su igrani na travi.
Novak je ceo US open odigrao pod velikim pritiskom, čemu je sigurno doprineo i neuspeh na Olimpijadi u Tokiju. Čak petorica tenisera su uspeli da dobiju prvi set protiv njega, ali je samo Medvedev dobio i poslednji – 6:4, 6:4, 6:4.
A odgovor na pitanje sa početka teksta? Zašto toliko poraza u njujorškim finalima? Čini se da je odgovor u premorenosti. US open je poslednji grend slem, Novak pre njega uvek ima mnogo mečeva i pobeda i jednostavno na Flašing dođe umoran.
