Uroša Račića (23) sunce Pirinejskog poluostrva greje već četvrtu sezonu, ali defanzivni vezista Valensije nijednog trenutka nije zaboravio na Crvenu zvezdu, prvu i istinsku ljubav. Neumorni fudbaler španskog prvoligaša i nacionalnog tima Srbije za “Vesti” je otkrio da pomno prati sve mečeve bivšeg kluba iz kog se preselio na Mestalju u avgustu 2018. za 2,2 miliona evra, te da bi voleo da se jednog dana vrati na stadion “Rajko Mitić” i uz huk “delija” hara Evropom.
Crveno-beli su trijumfalno okončali grupnu fazu Lige Evrope i izborili direktan plasman u osminu finala drugorangiranog UEFA takmičenja, što smatra najvećim uspeh giganta s Topčiderskog brda još od osvajanja Kupa šampiona pre ravno tri decenije. Deo nekih budućih podviga mogao bi da bude i momak iz Kraljeva.
Herojski do podviga
Naš sagovornik ne propušta prenose Zvezdinih utakmica i s puno emocija proživljava svaki gol nekadašnjih saigrača.
– Crvena zvezda radi zaista velike stvari poslednjih godina u Evropi, što savršeno potvrđuje pet uzastopnih plasmana u grupnu fazu Lige šampiona, odnosno Lige Evrope, kao i čak tri prezimljavanja u drugom po snazi kontinentalnom takmičenju. Dakle, nije reč o slučajnosti, već o ozbiljnom radu kluba i ponavljanju odličnih rezultata, bolje reći podviga iz sezone u sezonu. Kao zvezdaš od glave do pete, naravno da sam neizmerno srećan zbog tih uspeha, radujem se kao dete i pomno pratim svaki korak mojih crveno-belih. Samo neka ovako nastave. Svaka im čast na svemu dosad urađenom i jedva čekam da vidim s kim će igrati u martu za plasman u četvrtfinale Lige Evrope. Odlično su igrali ove jeseni i zaslužili su da završe u grupi ispred Brage, Mitjilanda i Ludogoreca. Herojski su se nosili tokom svih šest utakmica, pa je uspeh morao da bude na(do)građen – započinje Uroš Račić razgovor za “Vesti”.
Rođeni Kraljevčanin je na srpskoj Marakani igrao samo dve sezone, pa su i “delije” ostale željne njega, a i on njih, te deluje da ima neka nedovršena posla u najtrofejnijem klubu u nas.
– Pre svega, u Ljutice Bogdana je moja druga kuća, kao uostalom svih igrača koji su bili deo tog velikog kluba. Ona je važnija od svih nas i ako budem imao veliku karijeru u inostranstvu, naravno da će mi biti veliko zadovoljstvo da se jednog dana vratim na stadion “Rajko Mitić”, i to, ako budem dovoljno dobar igrač da pomognem klubu, jer drugačije ne bi smelo – besedi Račić i dodaje:
– Voleo bih da igram Ligu šampiona sa mojom Zvezdom uz huk sa tribina, budući da sam otišao iz kluba nekoliko meseci pre nego što je ostvaren plasman u elitu u onom čuvenom revanšu plej-ofa u Salcburgu. Međutim, ako mi se ta želja i ne ostvari, daće Bog da Zvezda pokori ponovo Stari kontinent, pa da ja to sve mogu da ispratim kao navijač sa tribina. Ne bih imao ništa protiv, ma samo da mi guramo što dalje.
Stiže Evropa na Mestalju
Dok se eventualni povratak u Ljutice Bogdana ne desi, neumorni vezista se sa Valensijom bori za plasman u evropske kupove, a ova sezona bi mogla da predstavlja prekretnicu za nekadašnjeg dvostrukog finalistu Lige šampiona iza koga su tmurne godine. “Slepi miševi” su posle 17 kola na svega pet bodova od četvrte pozicije, vredne povratka u najjače kontinentalno takmičenje.
– Valensija je veliki klub, jedan od najvećih u Španiji, sa šest trofeja prvaka Primere i osam u Kupu kralja. Polako se vraćamo tamo gde nam je mesto, ali nemamo pritisak čelnika u vezi sa ulaskom u Ligu šampiona. Ova ekipa je dobro uigrana, dovoljno dugo smo na okupu i sklopljen je pravi mozaik, što se i vidi po dobrim rezultatima ove sezone. Verujem da bismo mogli da se plasiramo u neki od evropskih kupova, ali sezona je duga, odigrali smo manje od polovine mečeva u Primeri, pa ne bi trebalo da žurimo s postavljanjem visokih ciljeva. Hajde da vidimo kako će se sve odvijati, korak po korak, pa dokle doguramo – oprezan je Račić.
Na Mestalji imaju velika očekivanja od reprezentativca Srbije, koji je ove sezone odigrao 12 mečeva, budući da su pre njega s uspehom dres belo-crnih nosili Nikola Žigić, Miroslav Đukić i Predrag Mijatović. Slavni sunarodnici su na neki način otvorili vrata Urošu Račiću, ali i nametnuli visoke kriterijume.
– Svi oni su ostavili dubok trag u Valensiji i sasvim sigurno pomogli meni, ali i budućim igračima iz naše zemlje. Žiga, Đuka i Mijat su za sobom ostavili neku vrstu nasleđa, ali ja gazim već četvrtu godinu u klubu i verujem da ću, baš poput njih trojice, ostaviti otvorena vrata za nekog sledećeg igrača koji iz Srbije bude dolazio na Mestalju – zaključuje mladi vezista.
Španija raj na zemlji
Osim što igra u zvanično drugoj najjačoj ligi Evrope, Uroš Račić može da se pohvali i da živi u jednom od najlepših gradova Evrope. Ušuškana uz obalu Mediterana, Valensija nudi sve što treba i najprobirljivijim hedonistima, pa je jasno zašto je turistički raj, čak i u doba pandemije virusa korona. Ipak, drugi deo sezone 2018/2019. bivši omladinac OFK Beograda proveo je igrajući za Tenerife, te je osetio i čari Kanarskih ostrva, pa može da uporedi dve mondenske lokacije.
– Kanarska ostrva imaju posebnu draž i tamo mi je bilo vrlo lepo tokom proleća 2019. dok sam se kalio u drugoj ligi Španije. Tamo su ljudi više relaksirani, baš žive svaki dan kao da im je poslednji, bez tenzije i stresa. Ma, totalna opuštencija. S druge strane, Valensija je definitivno jedan od najlepših gradova na planeti. Ima sve odlike svetskih metropola, još se nalazi na Sredozemnom moru i vrlo sam srećan ovde, sa svim aspektima života. Moglo bi se reći da sam spojio lepo i korisno – veli Račić kroz smeh i dodaje:
– Još sam mlad, tek su mi 23 godine i ne znam gde će me sve put voditi kroz karijeru, ali sa sigurnošću mogu da kažem da volim Španiju svim srcem. Rano je da pravim planove za penzionerske dane, jer planiram još dugo da igram fudbal, ali ko zna, možda se trajno nastanim u Španiji jednog dana. Svakako ne bih bio ni prvi ni poslednji srpski sportista koji se odlučuje na taj korak.
Pobedili smo svetsku silu usred Lisabona
Premda nije dobio priliku da 14. novembra oseti travu Luža, Uroš Račić je bio deo herojske ekipe Srbije koja je pobedila Portugal sa 2:1 u poslednjoj utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i izborila direktan plasman u Katar. Kristijano Ronaldo, Bernardo Silva, Žoao Murinjo, Dijego Žota, Renato Sančez i ostali majstori selekcije “navigatora” bili su nemoćni pred motivisanom i nikad hrabrijom četom Dragana Stojkovića, pa je pokoren Lisabon.
Otada je prošlo pet sedmica, pa su se utisci slegli, te je Piksijevim “orlovima” postalo jasno kakvu su velesilu srušili.
– Sada, kada je prošlo više od mesec dana, postali smo svesni kakav je to uspeh bio i koga smo srušili. Verujte mi, da je utakmica završena i drugim rezultatom, ostao bi pozitivan utisak, jer je Srbija te novembarske večeri u Lisabonu bila velika, igrala je blistavo. Momcima na terenu svaka čast, da smo kojim slučajem primili gol u nadoknadi, bilo bi nezasluženo. Mi smo bili toliko dobri, da smo nadigrali jednu od najboljih selekcija na svetu, i to u njihovoj kući, što je pošlo za nogom malo kome. Ta utakmica će ući u anale srpskog, a možda i svetskog fudbala. Otišli smo u Lisabon s namerom da pobedimo i to smo i učinili – ističe Uroš Račić.
Borbeni vezista s posebnim nabojem evocira uspomene na epsku pobedu i uspeh na stadionu Benfike.
– Da sve bude filmski režirano, primili smo gol u uvodnim minutima utakmice i kao da smo hteli da vidimo možemo li stvarno da uradimo ono što smo na kraju zaista i uradili. Gledao sam utakmicu s klupe za rezervne igrače, ali sam zahvalan Gospodu što sam bio deo te ekipe i što sam osetio emocije kako je kada učiniš nešto veliko za svoju zemlju – zaključuje Račić.
Gledao sam Mitrovićev gol milion puta
Dušan Tadić s desnog boka upućuje idealan centaršut, Aleksandar Mitrović se izdigao koliko je dug i glavom smestio loptu u mrežu Ruija Patrisija u 90. minutu za velikih 1:2. Naš sagovornik otkriva da i danas voli da pogleda snimak odlučujućeg pogotka iz Lisabona, zahvaljujući kom će “orlovi” dogodine igrati u Kataru.
– Imam utisak da sam milion puta pogledao taj gol dosad i svaki put mi je sve slađi – kroz smeh priča Račić i dodaje:
– Znate, taj gol u poslednjem minutu je učinio da sve bude još slađe i draže. Videli ste svi kako smo se svi radovali pored korner zastavice posle Mitrovog gola. To najbolje pokazuje koliko smo bili srećni i da svi dišemo kao jedan. To je odlika prave porodice, a mi u reprezentaciji Srbije to jesmo.
Mesi najveći majstor
Od prelaska iz Crvene zvezde u Valensiju Uroš Račić je nastupio 48 puta za klub s Mestalje, pa je imao priliku da se odmeri s nekim od najvećih asova današnjice. Ipak, vezista izdvaja bivšeg kapitena Barselone Lionela Mesija (34), koji je nedavno po šesti put proglašen za najboljeg fudbalera Evrope u izboru Frans fudbala.
– Iskreno, Mesi je najbolji fudbaler protiv kog sam igrao i svakako najveći je izazov izaći na kraj s njim i sprečiti ga da vam da gol. Protiv njega sam prošle godine igrao sasvim dobro, čak sam imao i četiri oduzete lopte u direktnim duelima s njim jedan na jedan. Ipak, ruku na srce, mislim da Argentinac nije imao dan i da smo imali sreće, jer kada je raspoložen, niko ne može da ga sačuva. Čak i ako imate pomoć svih saigrača na terenu, Mesi odaje utisak kao da je dovoljno dobar da sam pobedi protivničku ekipu – objašnjava Račić.
Hvala dijaspori na podršci
Među 58.873 navijača na stadionu Benfike na utakmici Portugal – Srbija našla se i grupa od nekoliko stotina naših sunarodnika, mahom iz dijaspore i često nadjačavala neuporedivo brojnije domaćine.
– S obzirom na to da sam bio na klupi, mogao sam savršeno da čujem vrhunsko navijanje Srba. Kada ste na terenu, vi jednostavno morate da budete koncentrisani na igru i na to da čujete saigrače i trenera, pa onda navijanje padne pomalo u drugi plan. Premda nije bilo mnogo naših navijača u Lisabonu, pomogli su nam da se osećamo kao kod kuće. Hvala im svima do neba, znamo da su apsolutnu većinu činili naši ljudi iz dijaspore. Pogurali su nas i te kako do velike pobede i uživali smo posle meča kada su ostali sami u sektoru za gostujuće navijače – ističe Račić.
