Uroš Ćertić pušten je iz Centralnog zatvora, gde je završio zbog osnovane sumnje za nelegalno posedovanja oružja, 14. oktobra u poslepodnevnim satima.
Nepunih nedelju dana kasnije rekao je da je uhapšen “zbog gluposti”, a da mu je dok je boravio u zatvoru najviše nedostajao sin Nikolas. Tih dana, kaže, spas je pronašao prateći Rolan Garos i po osam sati dnevno, kao i u šetnjama sa reperom Stefanom Đurićem Rastom, čije se hapšenje odvilo tri dana nakon njegovog. Trenutno, najviše vremena provodi u porodičnom okruženju.
“Sve je nastalo iz svađe sa zapolenim u ekspozituri preko puta Bajlonijeve pijace. Istina je da sam optužen za posedovanje i nošenje nelegalnog oružja, pištolja, ali pošto je istraga još u toku i trenutno se branim sa slobode, ovo je sve što mogu da kažem, a da se toga tiče”, počeo je čuveni kaskader.
“Kada se to desilo nazvao sam advokata da odmah dođe u stanicu, a onda sam se javio nevenčanoj supruzi Ivani i to je bilo to. Sledeći put smo se čuli i videli posle 19 dana. Rekla mi je: “O Bože, Uroše”, dodao je kaskader.
“Dolazim u zatvor, a sa mnom te sekunde ulaze još dvojica, drugom maricom. Ređaju nas ispred kancelarije lekara, a jedan od te dvojice je Rastin venčani kum! Neverovatne okolnosti. Tri dana kasnije, dolazi i brat Rasta. Dakle, ušao sam sa jednim Crnogorcem i sa Rastinim venčanim kumom, koji je venčao Anu (Nikolić) i njega, neverovatno! On je naš bivši reprezentativac u kik-boksu, ne bih da mu spominjem ime. Rasta je uhapšen tri dana posle mene i pošto je došao u subotu uveče, a kantinu imate samo ponedeljkom i sredom, ja sam njemu, pošto i Anu lično znam, drugarski poslao par cigareta i pola čaše nesa. Bratski, kolegijalno, po momcima koji sipaju ručak. Bio sam u sobi 15, njegov kum u 14, a Rasta je posle tri dana došao u sobu broj 12! Imali smo VIP hodnik (osmeh) Znači… Mogli smo da snimimo rijaliti. Uglavnom, znao sam kuda idu momci koji dostavljaju obrok pa sam pitao komandira: “Mogu li, molim Vas, da pošaljem?” i onda sam pokazao koliko nesa i pet cigareta. Oni su rekli: “Može”. Tako da sam poslao čoveku nešto, da ne čeka ponedeljak, jer znam da je sigurno nervozan. Lično, gotovo i da ne pušim. On je došao posle tri dana, a prvi put smo se videli u šetnji, posle sedam dana njegovog boravka”, objašnjava Ćertić i dodaje da mu se Rasta kasnije zahvalio na ovom gestu.
Iz perioda koji je proveo u zatvoru, kaže, nema šta neće pamtiti.
“Moram da kažem da su ljudski odnosi u zatvoru mnogo bolji nego na ulici ili u rijalitijima. Imao sam dobru ekipu u celom hodniku, a posebno u sobi. Na primer, sa mnom je bio jedan stariji čovek iz Pazara koji me je prva dva dana smirivao, pričao mi da mislim na dete, a spasao me je najviše Novak Đoković! Odnosno Rolan Garos. Gledali smo sve, svaki meč, a to je 6, 7, 8 sati tenisa dnevno. Unutra je jako dosadno i stvarno je “godina prođe, ali dan nikada”. Baš nas je spasao Nole, ceo Rolan Garos, svi ženski, muški mečevi, sve smo gledali kao da smo voditelji. Najteže mi je pao taj, kao, vojni protokol i, generalno to – biti u zatvoru, odvojen od deteta. Da ne bude sada kliše, ali odvojenost od sveta, posebno od porodice. Kad ste u CZ, nemate nijedan poziv. Samo dve posete od najuže porodice u 30 dana, koje smo “ispucali” za dve nedelje, kada mi je otac dolazio. Neograničeno može da vas posećuje samo advokat, tako da sam imao dve posete nedeljno – jedna od strane oba advokata i jedna od oca. Ništa pozivi, niko drugi nije dolazio, samo otac”, istakao je Uroš, pa dodao:
“U zatvoru, oficiri bi se pitali šta ću tu, a onda bi se i šalili sa mnom i Rastom, dok smo šetali dvorištem, da nam samo još fali pevačica pa da snimimo spot. Postavljali bi mi standardna pitanja – šta je bilo najopasnije što sam radio. Skok iz aviona s 3.500 hiljade metara, na primer. U Norveškoj sam vozio motor na zadnjem točku kroz čitav tunel, dok su mi gorela leđa, ruke, noge. Kost možeš da slomiš, ali opekotine… Plastična hirurgija još nije toliko napredovala. Posle radiš samo horor filmove!”
Uroš kaže da mu je porodica često bila u mislima.
“Pred spavanje, koliko god da se trudiš, svako veče misliš na porodicu. Na dete. Ipak, ja imam bebu od četiri meseca. To je stvarno neko neverovatno zadovoljstvo, ljubav. Fali miris bebe, kamoli da ga uzmeš, nahraniš, uspavaš. Najviše su mi nedostajali devojka i dete”, priznao je on.
Ivana Papić i Uroš Ćertić dobili su sina Nikolasa, a prema navodima domaćih medija, par je dugo krio ovaj događaj. Međutim, istina je malo drugačija. Ivana i Uroš su, inače, zajedno već skoro pune tri godine, a sinčić ima četiri i po meseca. Ipak, nisu stali pred oltar ni pred matičara i to im ne smeta.
“Ivana i ja ne verujemo u brak, a i 70 odsto brakova ne uspeva. Ako se ikada budemo venčali to će biti u opštini, a ne u crkvi, jer ni u Boga ne verujem. Ne vidimo razlog zašto bismo to uradili. Živimo zajedno dve i po godine, sve delimo, kao da smo venčani. Zajedno smo ukupno skoro tri, a beba ima četiri i po meseca. Upoznali smo se pre šest, sedam godina. Ona je tada bila sa nekim drugim, kao i ja. Viđali smo se po gradu, ali nikad nismo ni slutili da ćemo biti zajedno, niti smo se družili. Jedno njeno zimovanje na Jahorini, nedelju dana pre nego što sam ja otišao tamo, na moju omiljenu planinu, izazvalo je da stupimo u kontakt. Pitao sam je da li je tamo, ali ona se već bila vratila tada. Onda sam je pozvao u jedan noćni klub u Beogradu, gde sam te sezone bio jedan od manjinskih suvlasnika i ona je došla. Posle toga smo nastavili da se viđamo, družimo i nastala je stvarno ozbiljna i jaka priča”, istakao je Ćertić.
Iako je Ivana znala s kim ulazi u vezu, njegovo hapšenje svakako ju je iznenadilo.
“U zatvoru sam bio 18 dana. Devojka koja sa nekim živi tri godine zna sa kim je. Ivana Papić je znala s kim ulazi u vezu – sa kaskaderom, čovekom koji skače iz aviona, vozi motor par kilometara na zadnjem točku. Kad god vidim malu decu na ulici, pravim akrobacije! Volim svoj posao i jedva čekam da me zovu i da me zapale. Da zapaljenih leđa i ruku vozim motor. Ona je zaista znala s kim ulazi u vezu. Ja sam Blizanac u horoskopu, luckast sam. Ali, ovo ju je iznenadilo. Ovo je, ipak, nedozvoljeno, suludo. Kaskaderi spadaju pod ekstremne sportiste, jeste bila svesna s kim ulazi u vezu, ali ovo je baš suludo i jako ju je iznenadilo”, kaže Uroš.
Par, inače, već neko vreme planira da se preseli u Grčku, tako da za razliku od poznatog tate, mali Nikolas neće biti Dorćolac.
“Teška srca sam se preselio sa Dorćola na Savski trg, ali imamo neverovatan pogled. Ispred prozora nam grade spomenik od 23 metara, Stefanu Nemanji. Ali, pošto sam proveo dvadesetak dana prošle godine u Grčkoj, razmišljamo da se preselimo tamo. Mi smo letnja deca, Ivani je rođendan u avgustu, menu u junu, a Nikolasu sedam dana pre mog (1. juna). Inače, Ivani sam bio prepustio da da ime detetu, kao majka. Imala je listu imena i oboma nam se svidelo ime Nikolas. Na kraju se ispostavilo da je to grčko ime, a mi već godinu i po planiramo da se selimo u Grčku! Polako pripremamo sve, iznajmićemo oba stana. Ivana ima još jedan, a živećemo u tom trećem na Zvezdari, kada budemo u Beogradu. Dete tako neće biti Dorćolac, nego Grk. Ustvari, biće Srbin sa kanadskim pasošem u Grčkoj! A ovo (zatvor)… Kada dođe vreme, objasniću mu. To će mu biti dobar primer za šta da ne radi. Neka nauči na tatinoj greški. Kažu da mudri uče na svojim greškama, a pametni na tuđim. Nadam se da će biti pametan, siguran sam u to”, rekao je kaskader.
