Tokom dana Miljana Kulić i Lazar Čolić Zola sedeli se u dvorištu i razgovarali, a Miljana je bila ubeđena da je Zola ne voli.
– Znam da imaš psihičkih problema, ali ja te volim – rekao je Zola.
– Svi imaju psihičke probleme, i ti i ja – rekla je Miljana.
– Ti mene ne voliš, jer da me voliš ti bi poštovao moju majku, i ne bi je vređao, ja tvoju majku poštujem – rekla je Miljana.
– Ti moju majku nisi poštovala uopšte, išla si i izvinjavala joj se za ono što si rekla – rekao je Zola.
Miljana i Zola nastavili su da se svađaju, potom su prešli u rehab gde su počeli da vređaju jedno drugo.
– Lazare, ti si bez mene niko, tebe niko ne gleda, juriš kamere po rijalitiju isto kao i Janjuš. To si počeo da radiš otkako si krenuo da se družiš sa njim – rekla je Miljana.
– Pa mene kamere manje gledaju kada sam sa tobom – odgovorio joj je Zola.
– Alo, seljačino znaš li ti ko sam ja, pa tebe će najviše boleti kada ja uspem u muzičkoj karijeri. Nego ćuti seljačino, pričam ja. Gledaj me u oči, ja sam ti poligraf sada – rekla je Miljana i nastavila:
– Da li mislite da je Miljana Kulić tražila ovlašćenje od vas, samo što se plaši da novac ode na drugu stranu, jer se plaši života koji ste vodili pre – pitala je Miljana.
– Ne, ti si to tražila samo da bi imala sigurnost da ću se ja izvući nakon svega – rekao je Zola.