U revolucionarnom eksperimentu sprovedenom sa grupom studenata, naučnici Odeljenja za psihologiju i Instituta za neuorlogiju Univerziteta u Oregonu uspeli su čak i da utvrde pod kojim uglom stoji šipka koju su studenti zamišljali, kao i da predvide ko među grupom ispitanika ima najbolju kratkotrajnu memoriju.
-Istraživanja u prošlosti misli su dekodirala na osnovu moždane aktivnosti, ali standardni pristupi su skupi, a sposobnost da prate mentalne predstave koje se brzo kreću im je ograničena.
Stoga je tim sa Univerziteta u Oregonu, uz pomoć elektroencefalograma pričvršćenog za lobanju ispitanika, registrovao nihovu nervnu aktivnost dok gledaju običnu šipku pod određenim uglom, šo su podaci uskladišteni u kratkotrajnoj memoriji, a zatim je, praćenjem alfa ritmova, uspeo da ustanovi i tačan ugao pod kojim šipka stoji.- kaže Edvard Ou, profesor koji je rukovodio istraživanjem.
Novi nalazi pokazuju da merenjem sinhronizovane nervne aktivnosti pomoću EEG sadržaj memorije može da se prati skoro brzinom misli, a razultati ovog istraživanja detaljno su objavljeni u Stručnom časopisu “Džornal of neuro sajens” od 28. maja.
– Ovi nalazi predstavljaju jak dokaz da električne oscilacije u domenu alfa frekvencija igraju ključnu ulogu u sposobnosti osobe da uskladišti određeni broj elementa u kratkoročnoj memoriji. Identifikovanjem konkretnih ritimova važnih za pamćenje, približili smo se razumevanju sastavnih elementa ove zapravo ograničene spoznajne sposobnsoti.
Ako je taj ritam ono što ljudima omogućava da nešto zapamte, razumevanje njegovog nastanka – onoga što ograničava broj stvari koje mogu biti zapamćene – mogao bi nam pružiti i uvid u osnovna ograničenja kapaciteta ljudskog uma- smatra profesor Ou.
