I Nemci traže odštetu zbog izloženosti osiromašenom uranijumu! Dok u Srbiji ne prestaje polemika zagovornika i protivnika tvrdnje da je osiromašeni uranijum uticao na porast obolelih od kancera, bivši nemački vojnici podneli su zahtev za odštetu zbog izlaganja štetnoj municiji.
Portal T-online prenosi da je oko 220 vojnika zatražilo odštetu zbog izlaganja uranijumu, korišćenom u ratovima na Balkanu i u Iraku. To je aktuelizovalo i raspravu o tome koliko je pomenuta municija štetna za zdravlje, pa je Alternativa za Nemačku u Bundestagu zatražila mišljenje vlade.
Nemačka vlada zauzela je stav da su svi ovi zahtevi odbijeni tokom proteklih godina jer, kako je istaknuto, nije dokazano da su nemački vojnici trpeli bilo kakve zdravstvene posledice zbog kontakta s ovom municijom koja je, pre svega, korišćena u protivtenkovskim avionskim bojevim zrnima namenjenim za uništavanje oklopa.
“Rezultati studije uticaja osiromašenog uranijuma pokazuju da na mestima korišćenja ove municije ne postoji gotovo nikakav rizik od radijacije, a toksikološki rizici mogu nastati samo pod vanrednim okolnostima, koji se do ovog trenutka nigde nisu iskazali”, naglašeno je u dopisu koji je 12. avgusta objavljen na stranici nemačke vlade.
“Vesti” su pre pet godina imale veliku seriju na temu političke pozadine zataškavanja. Otkriveno je da su još u maju 1999. godine UN sakrile od javnosti šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu) o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije.
Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.
Studiju izloženost vojnika osiromašenom uranijumu prvi su pokrenuli Italijani. Oni su prvo osnovali parlamentarnu komisiju koja se time bavila godinama da bi na kraju usledile i presude u kojima je priznato da je od posledica osiromašenog uranijuma preminulo, prema nekim podacima, od 1999. do 2018. godine više od 359, a obolelo više od 4.000 italijanskih vojnika koji su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma, a među njima je veliki broj onih koji su bili na Kosovu.
Advokat koji je zastupao oštećenje vojnike Anđelo Fjore Tartalja izjavio je za srpske medije da je dobio više od 300 parnica u Italiji i da ima 50 konačno dobijenih presuda u korist obolelih italijanskih vojnika koji su učestvovali u misijama u BiH i na Kosovu. Prema nekim informacijama, isplaćene su odštete u iznosu od 30 miliona evra.
– Uvek insistiramo na tome da su ti tzv. otežani uslovi za zdravlje vojnika, o kojima govori italijansko ministarstvo odbrane, uzrokovani osiromašenim uranijumom. Dakle, administracija priznaje oboljenja, ali ne i da je za njih odgovorno korišćenje osiromašenog uranijuma. I ministarstvo plaća odštetu, ali zanemarujući uzročnike. Sve dok nema priznatog naučnog dokaza za uticaj bombi s uranijumom na zdravlje i okolinu, moja bitka na sudovima biće veoma teška – rekao je Tartalja.
Milijarde godina za razgrađivanje
Najviše lokacija koje je NATO gađao osiromašenim uranijumom je baš na Kosovu i Metohiji – više od 80, jedna je u Crnoj Gori, a na teritoriji centralne Srbije šest. To su Pljačkovica, severno od Vranja, Borovac – dve lokacije jugozapadno od Bujanovca, Bratoselce – severoistočno od Preševa i Reljan – dve lokacije istočno od Preševa.
Prema NATO izveštaju, izručeno je 31.000 projektila s osiromašenim uranijumom, a prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000. Podsetimo, vreme poluraspada uranijuma je 4,5 milijardi godina.
Amerika izvozi smrt
General u penziji Slobodan Petković bio je načelnik Uprave atomsko-biološko-hemijske odbrane Vojske SRJ u vreme NATO agresije i svojevremeno je u razgovoru za “Vesti” svedočio o tome šta je Vojska preduzela da bi se uklonio radioaktivni materijal. On kaže da upotrebu opasne municije NATO, odnosno SAD, pokušava da opravda većom efikasnošću u protivoklopnim dejstvima.
– Ali, to nije ni jedini ni glavni razlog. Povećana probojnost potkalibarne municije se postiže i primenom penetratora od volframa, tungstena ili titana, međutim, to su veoma skupi metali. Za izradu penetratora od uranijuma i upotrebu ovakve municije, najznačajnije je to što je glavna sirovina uglavnom besplatna ili jako jeftina, a time se zemlje posednici ove municije i oslobađaju značajnih količina opasnog radioaktivnog otpada čije je odlaganje i čuvanje skupo, a ekološki opasno – kaže general Petković.
On navodi da je američka administracija koristi praksu “ne gledaj i ne traži”.
– Pod pritiskom SAD neke međunarodne organizacije nastoje da relativizuju zdravstvene uticaje i zataškaju teške posledice korišćenja te municije, a druge odustaju od izrade izveštaja ili povlače urađene, zamenjuju ih novim verzijama u kojima umanjuju opasnosti – kaže general Petković, jedan od koautora knjige “Zločin u ratu – genocid u miru”.
Umiremo od uranijuma ili od starosti?
U Srbiji koja je u NATO agresiji 1999. godine bila izložena projektilima s osiromašenim uranijumom već gotovo dve decenije se vodi polemika oko toga da li to treba dovesti u vezu s porastom obolelih od raka.
I među stručnjacima ima različitih mišljenja, pa su neurohirurg Danica Grujičić i onkolog Slobodan Čikarić na stanovištu da je postoji uzročno-posledična veza, dok epidemiolog Zoran Radovanović to oštro pobija.
Kao i u svakoj temi gde bi odgovornost za smrt nedužnih mogla da bude na moćnoj organizaciji ili državi, i u ovom slučaju je puno nepoznanica i kontradiktornih podataka. U Srbiji gotovo da nema porodice bez obolelog od raka, a broj dece obolele od kancera raste.
– Broj agresivnih malignih bolesti posebno je povećan kod mališana. Ne postoji porodica u zemlji koja nema nekog obolelog od malignih bolesti – istakla je nedavno Danica Grujičić.
Ona navodi da su se određene vrste tumora, koje su se javljale isključivo kod ljudi starijih od pedeset godina, sada javljaju kod dece.
Epidemiolog Zoran Radovanović, međutim, kaže da je reč o nametnutoj predstava da uranijum izaziva rak i da je ogromna većina poverovala da je tako.
On tvrdi da je porast stopa obolelih od kancera u Srbiji u najvećoj meri posledica starenja populacije. Tvrdi i da se natura lažna predstava o stradanju od raka u rubnom području centralne Srbije, gde je jedino korišćena municija sa OU.
Kobno čišćenje Pljačkovice
Koliko god ljudi želeli da veruju dr Radovanoviću uhvati ih jeza kada čuju da su sedmorica od osmorice radnika Vodovoda iz Vranja koji su bili angažovani da postave zaštitnu ogradu oko bombardovanog repetitora RTS -a, na brdu Pljačkovica 1999. godine, umrli od karcinoma pluća i debelog creva.
