U saopštenju se navodi da je Unija zauzela negativan stav prema povećanju minimalne zarade, jer bi donošenje takve odluke produbilo krizu likvidnosti u privredi Srbije i bilo još jedno u nizu opterećenja privrednih subjekata u 2010. godini.
Poslodavci su na sednici predložili da se u slučaju povećanja cene minimalnog radnog časa sa sadašnjih 87 na 90 dinara, neoporezivi deo zarade poveća sa sadašnjih 5.900 na iznos 10.950 dinara, kako bi se privrednim subjektima omogućilo da na taj način iskompenzuju povećanje minimalne bruto zarade, za koje nemaju sredstava iz sopstvenih izvora.
Ovaj kompromis bi omogućio da zaposleni, prime uvećan iznos minimalne zarade, a ne bi dodatno ugrozio likvidnost i tekuće poslovanje privrednih subjekata, već ugroženih dejstvom ekonomske krize.
Tako bi država, ističe se u saopštenju Unije, koja želi da poslodavcima još jednom nametne povećanje minimalnih zarada za koje nema realnog ekonomskog opravdanja preuzela svoj deo odgovornosti i omogućila da se više novca isplati radnicima, a odrekla se dela sredstava od poreza na zarade.
Ukoliko država želi da poslodavci preuzmu na sebe socijalnu ulogu države i isplate radnicima novac u situaciji kada im promet pada, moralno je očekivati da se državna kasa odrekne jednog dela poreza na zarade u korist zaposlenih koji primaju minimalne zarade i teško žive, zaključuje se u saopštenju.
