Prema najnovijim istraživanjima švajcarskog Krauter laba, koje je danas objavio britanski “Gardijan”, do 2050. godine 77 odsto gradova proći će kroz dramatične i potencijalno katastrofalne promene, koje se pre svega tiču “zagrevanja” planete.
London će imati klimu za 30 godina kakvu Barselona ima danas, a Madrid će do 2050. biti poput Marakeša, navedeno je u istraživanju. Što se tiče naše zemlje, Beograd će imati klimu kao San Antonio, u najtoplijim mesecima imaće povećanje od 7,9 stepeni Celzijusovih, a na godišnjem nivou povećanje od 3,5 Celzijusovih stepeni.
Novi Sad će imati temperaturu kao Dalas, u najtoplijim mesecima imaće povećanje od 7,9 stepeni Celzijusovih, a na godišnjem nivou povećanje od 2,9 Celzijusovih stepeni.
Širom sveta gradovi koji se nalaze u hladnim zonama severne polulopte, u budućnosti će imati klimu kao gradovi koji su 1.000 kilometara bliže ekvatoru sa štetnim efektima po zdravlje i infrastrukturu. Studija pokazuje da će Moskva imati temperaturu kao Sofija, Sietl kao San Francisko, a Njujork kao Virdžinija Bič.
Nedostatak vode će uticati na veliki broj gradova u umerenim klimatskim uslovima kao rezultat globalnog zagrevanja, za koji se predviđa da će u letnjim mesecima iznositi cak 3.5 Celzijusovih stepeni, a zimi 4,7 Celzijusovih stepeni.
Među 10 gradova koji će pretrpeti najdramatičnije klimatske promene biće Ljubljana koja će imati klimu kao Virdžinija Bič i imati povećanje od 8 Celzijusovih stepeni u najtoplijim mesecima, odnosno na godišnjem nivou 3,5 Celzijusovih stepeni.
Usled klimatskih promena na Arktiku se događa sve više šumskih požara koji doprinose zagađenju vazduha zbog emisije velike količine ugljen-dioksida.
“Od početka juna bili smo svedoci šumskih požara bez presedana u regionu Arktika”, rekla je portparolka Svetske meteorološke organizacije Kler Nalis na redovnoj konferenciji UN u Ženevi.
Samo u tom mesecu, kako je rekla, ovi požari izazvali su emisiju 50 megatona ugljen-dioksida što je jednako emisiji ugljen-dioksida u Švedskoj za godinu dana.
Ovo je više nego što su izazivali arktički požari u istom mesecu između 2010. i 2018. zajedno, prenosi Rojters.
“Šumski požari su česti na severnoj hemisferi između maja i oktobra, ali ove godine bili su neobičnih razmera i intenziteta”, dodala je ona.
Većina požara dogodila se u američkoj saveznoj državi Aljaska i u ruskom Sibiru, ali i jedan u Alberti u Kanadi koji je zahvatio površinu od 300.000 fudbalskih terena ili jednog Luksemburga.
Na Aljasci je od početka godine do sada bilo više od 400 šumskih požara, a svaki dan izbije po jedan novi. U Sibiru je temperatura u junu bila viša za skoro 10 stepeni od proseka, dok je na Aljasci ovo bio drugi najtopliji jun, a 4. jula izmereno je čak 32 stepeni.
“To nije vreme tipično za Aljasku”, rekla je Nalis. U Ferbansku na Aljasci ovog meseca zabeleženo je najveće zagađenje vazduha na svetu zbog čega su stanovnici morali da ostanu u svojim domovima.
