Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je za crveno upozorenje u celoj Srbiji na opasnost od ultraljubičastog zračenja, a lekari savetuju da iz kuće ne treba izlaziti bez šešira i nanete zaštitne kreme, kao i da treba izbegavati boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana od 11 do 17 sati.
U većem delu Srbije prognozirane vrednosti UV zračenja su u kategoriji veoma opasne pojave, dok su na teritoriji Beograda, severnobanatskog, južnobačkog, sremskog, kolubarskog, podunavskog i braničevskog okruga u kategoriji opasne pojave.
Dermatolog dr Nevenka Dokmanović kaže da visok nivo UV zračenja znači da koža može lakše da izgori i da to ne mora da bude samo na plaži, već i tokom šetnje po gradu, prilikom odlaska na posao, sportskih aktivnosti na otvorenom.
– Kada je visok nivo UV zračenja važno je više voditi računa o zaštiti kože. U takvim prilikama preporučuje se nošenje šesira, kačketa, nanošenje zaštitnih krema, a u periodu kada je najače sunce od 11 do 17 sati izbegavati boravak napolju – naglasila je Dokmanović za Tanjug.
Ona je istakla da je zaštita neophodna i kada je oblačno i nije jako sunce, jer se može desiti da temperatura nije visoka, ali da je indeks UV zračenja visok.
Koža sve pamti, te se tako može desiti da promene poput keratoza, hiperpigmentacija ili najtežih oblika karcinoma kao što je melanom, nastanu za deset ili dvadeset godina.
– Često mi dolaze pacijentkinje sa promenama na koži u smislu keratoza, hiperpigmentacija, raznih pega na licu i kažu da vode računa, da se ne izlažu suncu, ali da su im se pojavile fleke. To je posledica nebrige o koži možda čak u ranom detinjstvu – pojasnila je ona.
Osim UV zračenja važno je kožu zaštititi i od infracrnenih IR-A zraka.
Sagovornica pojašnjava da UV-A i UV-B zraci prodiru samo na površinu kože, dok infracrveni IR-A zraci prodiru kroz celu kožu.
– Zato treba voditi računa kada biramo zaštitne kreme, jer treba birati one koje osim UV-A i UV-B štite i od infracrvenih IR-A zraka – pojasnila je ona.
