Nisam baš ljubitelj gej ideologije koja osvaja svet, pa i Evrosong, ali nisam baš ni sklon da za potop optužim, i to još neodržanu, beogradsku gej paradu, kao što to, upućujući pogled prema nebu, saopšti poglavar Srpske pravoslavne crkve.
– Ovih dana se u Beogradu sprema skup koji predstavlja veliko bezakonje i mrski porok, kojim se ponose i ističu svoje dostojanstvo i demokratiju, a sve protiv Boga i zakona življenja – poruči patrijarh svojoj pastvi.
Mala li nas je muka spopala, Vaša svetosti, da na nju morate da nam dodajete i kolektivnu optužbu kako stradamo s razlogom, jer, eto, gajimo gej guje u njedrima? I šta sad? Da ojađenici, što ostadoše bez igde ičega, dohvate motke, budake i ostala priručna sredstva, pa da navale na svakog na koga posumnjaju da se odao muželožništvu?
I problem rešen. Vo vjeki vjekova, Srbija će plivati u blaženstvu, umesto u vodi.
Premijer takođe ima korisne savete poplavljenima, koji se grčevito bore za ono malo imovine što još viri iz bujice. Poručuje im da spasavaju živote, da ne čuče na krovovima, jer krov je za rodu, a ne za čeljade. Država će, kad mine ova strahota, da se pobrine i nadoknadi štetu, kažu naši glavari.
A, zlosrećni seljak, pred kamerama, plače kao kiša jer mu je vodeno zlo odnelo svinju. Šta će čoveku život, kad ostane bez ičega? Odakle da počne, šta da radi, čime da prehrani ionako gladnu porodicu?
– Gde su Vam deca? – pita novinarka pametnica.
– Eno ih, na spratu – odgovara zlosrećnik.
– Tamo ste ih ostavili?!
– Pa, šta ću drugo, da ih podavim!
Korisni saveti pljušte kao ovaj dažd što nas danima davi i zbog nečeg nam se sveti. Savete, naravno, dele oni koji nisu navukli gumene čizme, prsluke za spasavanje i krenuli da spasavaju koga, i šta se spasti može. Oni drugi, heroji koje iznedri svaka kataklizma, nemaju vremena za mudrolije.
Dejan Lazarević, vatrogasac iz Topole, dao je najviše što je imao – život, boreći se sa bujicom. Spasavao je druge, ali sebe nije mogao. Ostala je supruga udovica i deca siročići. Sahraniće ga jednog dana, kad se vodeno zlo vrati u korito i pronađu njegovo telo.
Neko ko Evropu ljubi onoliko koliko patrijarh ne voli muželoštvo, naredio je da se deo Policijske brigade prebaci u Beograd, da obezbeđuje za sinoć zakazanu gej žurku. Izbila je pobuna, ishod očekivan: naredba je povučena, policajci su nastavili da spasavaju poplavljene, a gejlije su morale da pomere termin za neko lepše vreme.
Koliko se u Srbalja lako poteže ime Božje, ljudi, za ime Boga! Zluradosti se pridružiše i Partizanovi navijači koji širom Fejsbuka likuju sa parolom "Bog ne da titulu". Sve zbog toga što je Zvezdina izvesna šampionska promocija odložena dok se nebo ne smiluje.
Reka Kamenica, kad je naišla na odron, krenula je svojim putem, kroz njive i preko seoskog puta koji više ne postoji. Teče kuda nikad nije tekla, ruši sve pred sobom, šalje nam zlokobne znake, a sa neba ni trunke milosti.
Grešni smo, nije da nismo, ali zašto da se sve sruči na nedužne, nemoćne i samilosne?
To samo Bog zna, Vaša svetosti.
