U Bosni i Hercegovini se sa velikim očekivanjima gleda ka rezidualnom Mehanizmu u Hagu i izricanju pravosnažne presude Radovanu Karadžiću.
Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične sudove, u sredu bi trebalo da izrekne presudu nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u drugostepenom (žalbenom) postupku. Karadžić je osuđen prvostepeno na 40 godina zatvora za zločine počinjene tokom poslednjeg rata na teritoriji te države.
Nekadašnja haška istražiteljka Nevenka Tromp za Avaz govori o tri moguća scenarija presude.
Njoj je, kaže, najpoželjnija opcija, pa i najlogičnija, da bude proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno sa tadašnjim strukturama Srbije.
Ona, međutim, ne isključuje ni mogućnost da Karadžić bude oslobođen.
– Prvi scenario je da velikim delom bude potvrđena prvostepena presuda po kojoj je dobio 40 godina robije jer je kriv za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid – kaže Tromp.
Kao drugi navodi mogućnost da prvostepena presuda bude preinačena i da znatno bude smanjena zatvorska kazna, pa čak i da Karadžić bude oslobođen, a kao treću mogućnost, ona vidi da bude osuđen na doživotnu robiju.
– Smatram da će sudije igrati na sigurno, pa se neću iznenaditi ako na kraju bude osuđen da do kraja života ostane u zatvoru. Time bi se umirila javnost u BiH, odnosno žrtve zločina za koje je odgovoran Karadžić – rekla je Tromp, koja je radila kao istražiteljka tribunala u postupku protiv bivšeg srpskog i predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Tromp, koja je i autorka knjiže “Smrt u Hagu”, u kojoj detaljno govori o suđenju Miloševiću, kaže da bi Karadžić mogao biti osuđen i za, kako kaže, genocid u Bosanskoj krajini i/ili Podrinju. Kaže da veruje da će Karadžić biti osuđen na doživotnu robiju uz “sitne korekcije prvostepene presude”.
– To bi bio neki status kvo. Prvostepena presuda već je poznata. Ako se ne bi dirala uloga Srbije u ratu u BiH, onda je to neka sigurna opcija za Tribunal – smatra Tromp.
Karadžiću je suđeno po dve tačke za genocid, po pet tacaka za zločne protiv čovecnosti i po četiri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995.
Pretresno veće Haškog tribunala je pre tri godine, 24. marta 2016., proglasilo Karadžića krivim za genocid na području Srebrenice 1995. godine i za progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje), terorisanje , protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Osuđen je u prvom stepenu na 40 godina zatvora. Osloboden je krivice po optužbi za genocid u drugim opštinama u BiH. Na sutrašnjem izricanju presude biće predstavnici Udruženja logoraža BiH, predvođeni pedsednikom Jasminom Meškovicem i predstavnice Udruženja Majke Srebrenice.
Izricanje presude zakazano je za sredu, u 14 sati,
