GLOSA: Da li veruju da će NATO stići do Sibira, pita Kusturica
Režiser Emir Kusturica ocenio je da bošnjački intelektualci uporno nastoje da decu boraca protiv nacista reformišu u fašiste, a da genocid u Andrićgradu vide samo oni čiji su se dedovi borili u redovima ustaša i handžar-divizije.
– Najglasniji borac protiv prosvetne i kulturne funkcije Andrićgrada je moralno oskudni Abdulah Sidran, (tako ga naziva jedan sarajevski hegelijanac), koji ne dokumentuje genocid o kome tako često govori nego ga ističe kao opšte mesto, maše njime i srozava ga kao i vlastiti život – napisao je Kusturica u autorskom tekstu “Kad ja pođoh u Diznilend”, objavljenom u beogradskoj “Politici”.
Navodeći kako je ovaj duhovni beskućnik sugerisao da se Republika Srpska ogradi kao Aušvic i da se Andrićgrad pretvori u muzej, Kusturica je ukazao da to ne bi bilo pametno, i to “ne samo zbog toga što se zna kako je propao Zemaljski muzej u Sarajevu”.
Kusturica je istakao da Sidranovu sugestiju ne bi bilo pametno ostvariti “najviše zbog osvetničke retorike koja traje već dvadeset godina i kao da priziva stvarnost koju sugeriše naslov filma Živojina Pavlovića “Doviđenja u sledećem ratu”.
Kusturica je priznao da ga nije pogađalo to što nekoliko tipova koji predstavljaju bošnjačku elitu Andrićgrad nazivaju Diznilendom, sve dok nije otkrio da oni u istom kontestu sve češće pominju i genocid.
“Intelektualci iz bošnjačkog korpusa vide budućnost bolje od mene. Oni kao da predviđaju kako bi i Diznilend uskoro mogao da uđe u fazu reformi. Kao što reformišu države, tako hoće da reformišu i nas, decu čiji su se očevi borili protiv nacista”, ukazao je Kusturica.
On je podsetio da su se na strani nacista na Istočnom frontu borili ustaše i Handžar-divizija, zapravo dedovi ovih koji u Andrićgradu vide genocid.
On ističe da sve zavisi od situacije na terenu. “Da li bošnjački intelektualci veruju da će NATO ovog puta stići do Sibira, pa će potom 22 miliona Rusa, koji su poginuli boreći se u Drugom svetskom ratu protiv nacista, ustaša i handžar divizije, posthumno proglasiti nacistima?”, pita Kusturica.
Ako se to desi, Kusturica pita da li veruju da će Hitlera gledati u Diznilendu kao saobraćajca koji usmerava Šilju i Miki Mausa i vodi goste da im pokaže stene iz Ohaja i mesto gde žive preostali Indijanci.
6
Hitler u Diznilendu
“Ako danas amnestiramo vojnike Vermahta, da li ćemo dočekati da ih jednog dana prihvati reformisani Diznilend? Biće to reklamna kampanja za neki već provaljeni brend: Nisu to bili loši vojnici, a izgledali su ubedljivo. Uostalom, nose šlem istog oblika kao današnji NATO vojnici”, naveo je Kusturica.
