Sigurno ste čuli za takozvanu “belu smrt” u koju spadaju šećer, mast, brašno, ali i so. Međutim, pogrešno je zaključiti da ova četiri sastojka hrane sama po sebi štete našem zdravlju.
Sve dok smo umereni i hranimo se uravnoteženo i zdravo najmanje 80 odsto vremena, povremeno uzimanje slatkiša ili užina sa navedenim sastojcima, neće imati negativan uticaj na zdravlje.
Konkretno, što se soli tiče, ona je veoma važna za normalno funkcionisanje organizma.
So ili natrijum hlorid (NaCl) je važan za nervni sistem jer učestvuje u prenosu nervnih impulsa, od soli zavisi i ravnoteža tečnosti u organizmu. So ima svoj istorijski i ekonomski značaj utoliko što je korišćena kao valuta. Zanimljivo, otuda potiče engleska reč salary, koja potiče od latinske reči salarium, što znači “plata u soli”. Sa industrijskom revolucijom, so se proširila iz prehrambene industrije u hemijsku industriju.
So je svuda, posebno u prerađenoj hrani
Bez obzira na to što je so važna za naše zdravlje, prekomerni unos soli tokom dužeg vremenskog perioda imaće disfunkcionalni efekat na naš organizam. Nažalost, ne znamo gde se sve nalazi so, pa je uzimamo u mnogo većim količinama nego što je potrebno.
So ćemo skoro uvek naći u visoko prerađenoj hrani, pekarskim proizvodima, hlebu, grickalicama, ali i tvrdim sirevima, tortiljama, suhomesnatim proizvodima, brzoj hrani poput pica, pomfrita i hamburgera, u čipsu.
Lista je proširena na kokice za mikrotalasnu pećnicu, gotova zamrznuta jela, industrijske mešavine začina (vegeta), gotove sosove, instant supe, kocke za supu, vegetarijanske i veganske gotove proizvode, riblje štapiće i pohovanu ribu i meso, konzervisanu hranu kao što su mesni naresci i paštete.
Kada se naviknemo na tako veliku količinu soli, eliminisanje ili smanjenje soli učiniće nam hranu bezukusnom. Neophodno je postepeno smanjivati unos soli i konzumirati sve više neprerađenih namirnica kao što su sveže voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke, meso, riba, obični mlečni proizvodi i tako dalje. Osim toga, proces odvikavanja i smanjenja soli biće olakšan prirodnim začinima kao što su mediteranski začini.
Dobro je na etiketi proveriti da li se na listi sastojaka nalazi samo taj začin ili mešavina začina bez dodavanja soli.
Štaviše, neke namirnice prirodno sadrže so u sebi, kao što je riba. Takva so nije problematična, već dodata so, odnosno so koju sami dodajemo jelima i pri tome preterujemo. Preporuka za dnevni unos soli za zdrave odrasle osobe je do pet grama.
Simptomi prekomernog unosa soli
Jedan od prvih i očiglednih znakova prekomernog unosa soli je žeđ. To je i razlog zašto su kokice u bioskopu tako slasno slane ili zašto neki kafići besplatno poslužuju male zalogaje na stolu jer će nas to podstaći da naručimo više pića.
Razlog je taj što voda zbog prekomernog unosa natrijuma koji se nalazi u soli podstiče lučenje vode iz ćelija u krvotok, izazivajući dehidraciju. Osim toga, dolazi do zadržavanja vode u telu, pri čemu osećamo da su nam ruke, noge, gležnjevi i lice otečeni. Takvo zadržavanje vode često mešamo sa povećanjem telesne težine, gde se debljanje odnosi na povećanje masnih ćelija, a ne na višak vode u telu.
Naše telo će pokušati da reguliše količinu natrijuma čestim mokrenjem, odnosno izbacivanjem kroz bubrege i mokraćni sistem. So, odnosno natrijum, izaziva promene u krvnom pritisku, pa je glavobolja još jedan od simptoma preteranog konzumiranja slane hrane. Konačno, slabost u mišićima ili čak grčevi mogu biti znak da smo zaista prekoračili količinu soli odjednom, a to često možemo pripisati mogućem nedostatku magnezijuma u organizmu.
Smanjite unos soli na vreme da biste izbegli ove bolesti
Ništa se neće dogoditi ako ste jedne noći gledali film i uživali u omiljenim bioskopskim kokicama. Problem je kada preterujemo sa soli, iz dana u dan, iz meseca u mesec, a to često znači da često naručujemo hranu, pri čemu nemamo apsolutno nikakvu kontrolu nad tim koliko soli se dodaje u jelo.
So je često povezana sa visokim krvnim pritiskom, što će posledično dovesti do kardiovaskularnih problema, pa čak i do moždanog udara i srčanog udara. Dalje, nepotrebno opterećujemo bubrege, koji pokušavaju da filtriraju što više natrijuma, pa će bubrezi na kraju oslabiti, oboleti, a moguće je i kamenje u bubrezima.
Prekomerni unos natrijuma preko soli će učiniti kosti poroznijim, povećavajući rizik od osteoporoze jer će natrijum stimulisati lučenje kalcijuma iz kostiju. Osobe koje pate od astme treba posebno da vode računa o unosu soli, što će pogoršati simptome astme.
Ozbiljne bolesti kao što su čir i rak želuca na listi su posledica prekomerne konzumacije soli. Neke druge bolesti i poremećaji povezani sa prekomernim unosom soli su Alchajmerova bolest, dijabetes i gojaznost.
