Ekstremni klimatski događaji poput toplotnih talasa, poplava i suša su oštetili 45 odsto pomorskog eko-sistema Australije u poslednjih sedam godina, pokazuje istraživanje Organizacije za naučno i industrijsko istraživanje Komonvelta (CSIRO).
Više od 8.000 kilometara australijskih obala pogođeno je ekstremnim klimatskim promenama između 2011. i 2017. godine, a u mnogim slučajevima je reč o nepovratnom uništenju morskih staništa. Studiju su izradili vodeći naučnici zemalja Komonvelta koji su se fokusirali na pregrevanje mora, tropske oluje i jake kiše, ciklone i suše, eroziju koralnih grebena, nestanak morskih trava i drugih pojava izazvanih rapidnim klimatskim promenama.
“Nije ovde reč samo o Velikom koralnom grebenu, ovde je u pitanju čitava zemlja”, navodi se u rezimeu studije. Naučnici su sklopili širu sliku klimatske krize koja je zahvatila kompletnu obalu Australije. Takođe, studija nedvosmisleno ukazuje da su sve te pojave posledica delovanja čoveka, odnosno zagađenja koje proizvodi gasove efekta staklene bašte.
Primera radi, toplotni talasi su toliko učestali i jaki da ne dopuštaju organizmima u moru da se prilagode.
– Mnogo ljudi je godinama radilo širom zemlje. Skupili smo ogromnu građu za naučna istraživanja o klimatskim promenama i njegovim posledicama – izjavio je Ras Babkok, vodeći naučnik studije.
Timovi naučnika su posmatrali događaje od 2011. godine iz prostog razloga jer se odnekud moralo početi. Na primer, toplotni talas u zapadnoj Australiji, ciklon Jasi i ubrzana erozija Velikog koralnog grebena 2015. i 2016. godine su listom događaji kakve čovek u regularnim okolnostima ne bi video više od jednom za života, a sada su redovna pojava.
– Za oporavak onoga što se može oporaviti potrebno je 15 godina stabilnog vremena, ali nažalost, sva je prilika da će klimatski ekstremi da se množe i pojačavaju, a ne obratno – podsetio je Babkok.
On je istakao da su velike oblasti zapadne Australije, odnosno njenih obala u takvom stanju da više ne mogu da se oporave posle strašnog toplotnog talasa 2011. godine.
Nestaje hrane
Babkok je dodao da su dugoročni efekti na životinjske vrste, poput velikih morskih životinja, koje se hrane ribom i travama iz mora, mogu drastično promeniti vrlo brzo jer im nestaje izbor hrane.
Opasne posledice
Naučnik specijalizovan za izučavanje koralnih grebena Teri Hjudžis je takođe radio na studiji CSIRO. On je rekao da su dosad koralni grebeni bili u fokusu pažnje, ali da je čitav pomorski sistem u opasnosti.
– Svi delovi eko-sistema mora su opasnosti. Ovo je lančana reakcija zbog klime i sve je manje vremena da nešto tim povodom učinimo. U suprotnom, posledice će biti nesagledive, a već sad su ogromne – rekao je Hjudžis i dodao:
– Ništa me ovo nije iznenadilo, ali sada makar imamo celovitu sliku na osnovu koje nešto možemo da uradimo za priobalje Australije.
