Ruski Centralni konstruktorski biro (CKB) „Rubin“ radi na razvoju podmornice „Straž“. Ona će moći da se kreću i na površini i ispod vode i biće namenjena za patroliranje, istraživanje dna i izviđanje. Brodovi ovog tipa će biti naoružani torpedima, raketama i artiljerijskim naoružanjem.
„Rubin“ predstavlja prvu modifikaciju podvodnog patrolnog broda, koji se sastoji od podmornice i patrolnog broda“, navodi se u izveštaju pres-službi kompanije-konstruktora.
Brod je dobio naziv „Straž“ (Border and Offshore Submersible Sentry (BOSS) i predviđen je za izvoz.
„Cena patrolnih brodova na svetskom tržištu je relativno niska, što ih čini interesantnim za zemlje sa malim budžetom. Koriste se za sprečavanje krivolova i druge prekršaje“, pojasnili su u kompaniji „Rubin“.
Brodovi ovog tipa su multifunkcionalni i „mogu da se koriste za obezbeđenje nekog područka, kao spasilački ili istraživački brodovi“. Podvodni položaj brodu daje dve prednosti: sposobnost da sprovede tajno nadgledanje neprijatelja i uspešno ih presretne, kao i da izbegne nepovoljne vremenske uslove, bez prekida patroliranja.
Pored toga, mogućnost porinuća će omogućiti da se „Straž“ koristi kao klasična podmornica za izviđanje. Takav brod će biti koristan i pri istraživanju dna, jer „ronilački“ patrolni brod u ovom području pruža više mogućnosti od klasičnog površinskog broda.
„On može biti i jeftino sredstvo za obuku posade i pripremu infrastrukture za buduću nabavku klasičnih podmornica“, pojasnili su u kompaniji.
Kako su naveli konstruktori, po svojoj arhitekturi i konturama brod podseća na sovjetske podmornice projekta 613. To je bila najmasovnija serija podvodne flote SSSR-a, koja je bila tražena u inostranstvu. Imaju slične i osnovne karakteristike – deplasman „Straže“ je oko 1.000 tona, dužina broda je 60-70 metara, posada može da ima do 42 osobe.
„Prilikom izbora opreme, maksimalno smo se orijentisali na postojeće obrasce, koji se serijski proizvode i komercijalno su opravdani“, saopštila je pres služba kompanije.
Brod može biti, prema zahtevu kupca, opremljen torpedima, malim raketama i artiljerijskim naoružanjem malog kalibra.
„Predviđen je smeštaj čamaca za istraživačke timove, kao i bespilotnih letelica sa autonomijom od dva do tri sata, a prilikom lansiranja nije potrebno da vojnici izlaze na palubu“, pojasnila je kompanija „Rubin“.
Površinske podmornice
Potrebno je istaći, da ideja hibridnog broda, koji može da ispunjava ulogu, kako podmornice tako i broda, nije nova.
Kako navode eksperti, ovaj koncept se primenjivao i na početku razvoja podmornica, jer su zbog nivoa tehnološkog razvoja podmornice mogle samo na kratko da budu ispod vode. Inženjeri su morali da pronađu određena tehnička rešenja. Tako je francuski brod „Narval“, koji je 1900. godine postao deo naoružanja, za kretanje koristio parnu mašinu, a za podvodni režim električni motor.
Hibridni brodovi su i britanske podmornice H1 i francuske „Surcouf“, koje su bile deo naoružanja u prvoj polovini 20. veka. Pored torpeda, brodovi su imali artiljerijsko naoružanje velikog kalibra, koje su koristili na površini.
U SSSR-u se u periodu 1950-1960. godine razvijao ponirući raketni brod projekta 1231. Prema ideji konstruktora, ovakvi brodovi su trebali da objedine neprimetnost podmornice i vatrenu moć površinskog ratnog broda. Međutim, projekat nije bio realizovan.
Prema mišljenju eksperata, nije bila dovoljno razrađena sfera njegove primene. Imao je složenu konstrukciju, što je povećavalo njegovu cenu, ali u isto vreme, nije imao nikakve prednosti u odnosu na druge. Brodovi projekta 1231 nisu bili neprimetni i imali su mali domet.
„Faktor iznenađenja“
Prema rečima analitičara, svojevremeno je korišćenje hibridnih brodova bilo neophodno.
– Tokom Drugog svetskog rata podmornice nisu mogle da se dugo nalaze ispod vode. Morale su da isplivavaju kako bi napunile akumulatore. Bile su opremljene ozbiljnim naoružanjem, poput topova velikog kalibra, što im je omogućilo da nanesu štetu ratnim brodovima – pojasnio je u intervjuu „RT-u“ vojni ekspert Jurij Knutov.
Prema njegovim rečima, ova koncepcija se danas može koristiti, ali za neke druge ciljeve.
– Ideja hibridnih brodova ima značajne prednosti. Na primer, ako se brod nalazi na površini i želi da se sakrije, on može da zaroni. Zahvaljujući tome, noseći rakete, brod može da iskoristi faktor iznenađenja i prvi napadne cilj – smatra analitičar.
Penzionisani pukovnik Viktor Litovkin smatra, da hibridna koncepcija ima i nedostatke.
– Ideja hibridnog broda za sada nema masovnu primenu, jer je svaki višenamenski brod, po karakteristikama, gori od specijalizovanih. Oni nisu u mogućnosti da kvalitetno ispune zadatke ni na površini ni u vodi – rekao je ekspert.
Analitičari smatraju da se o projektu „Straž“ malo zna, da bi se moglo govoriti o njegovim perspektivama.
– Potrebno je razmotriti, kako će se ovaj projekat realizovati, kakve će tehnologije primeniti ruski konstruktori. Nije isključeno, da će se za ‘Straž’ zainteresovati i ruska mornarica – zaključio je Litovkin.
