Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu ostaju na “Unesko listi svetske baštine u opasnosti”, odluka je Komiteta Uneska za svetsku baštinu. Ovakva odluka je, kako je za “Vesti” ocenio pisac i novinar Živojin Rakočević od izuzetnog značaja, jer se sada, pored fizičke ugroženosti, srpske crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji nalaze usred agresivne kampanje koja ima za cilj administrativno i vlasničko preuzimanje od strane vlasti u Prištini.
– Shvaćeno je da se i to blago ne može uništiti i zato je odlučeno da devastaciju i dvadesetogodišnje stanje neprijateljstva nastave kroz legalne institucije falsifikatima i pogrešnom primenom zakona. Ova odluka štiti i čuva vrh jedne kulture, duhovnosti i civilizacije, ali se njom upozorava i na teško stanje stotina hramova, na desetine onih koji su porušeni i oskrnavljeni i koje bi trebalo obnavljati u narednom periodu – kazao je on.
Kako ističe Rakočević, Unesko ne štiti samo gomile lepo složenog kamenja i galerije u kojima se nalaze hektari fresaka.
– Ovde se brani sam život u svetinjama i život Srba koji se okupljaju oko njih kao oko osnovnog smisla svog postojanja na KiM – zaključio je ovaj pisac i novinar koji živi i radi u Gračanici.
Na onlajn konferenciji “Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine”, čiji je domaćin bio kineski grad Fudžou, jedna od tema petnaestodnevne konvencije bila je i “Utvrđivanje liste svetske baštine i liste svetske baštine u opasnosti”, a jedna od tačaka dnevnog reda “Ažuriranje liste svetske baštine u opasnosti”.
Spomenici na Kosovu koji su uvršćeni u tu listu od 2004. su manastir Visoki Dečani, a Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu od 2006. godine. Ove svetinje Priština pokušava da pripiše Kosovu, ne samo u teritorijalnom smislu, već kao spomeničko nasleđe, odnosno kao deo “kosovskog kulturnog identiteta”.
Odluka Komiteta je jednoglasna, izjavila je ambasadorka Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili, istakavši da je izuzetna važna, jer potvrđuje ozbiljnu ugroženost ovog dobra na šta Srbija stalno ukazuje, rekla je ona. Podsetila je da su ta dobra upisana na Uneskovu listu na srpski zahtev, kao i i Srbija redovno obaveštava Unesko o njihovom stanju konzervacije.
Ovom odlukom Unesko, prema oceni srpskog Ministarstva kulture i informisanja, još jednom je potvrđena kontinuirana ugroženost srpskog kulturnog nasleđa u pokrajini. Ministarstvo u saopštenju podseća da je kulturno dobro – srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – upisano na Uneskovu listu svetske baštine u opasnosti 2006. na inicijativu Srbije.
Komitet za svetsku baštinu zadužen je za sprovođenje i implementaciju Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine iz 1972. i ključno je međunarodno telo za zaštitu nasleđa. Zasedanja ima svake godine, a domaćin 45. zasedanja biće Rusija i grad Kazanj.
Alarmantno stanje
Odluku Komiteta je pozdravio i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković koji je putem Fejsbuka poručio da je srpskim spomenicima na Kosovu potrebna međunarodna zaštita.
– Važna i jedino ispravna odluka Uneska da na listi svetske baštine u opasnosti zadrži četiri hrama Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji! Srpski manastiri Gračanica, Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodica Ljeviška i dalje se nalaze u rizičnoj situaciji i potrebna im je međunarodna zaštita – naveo je Petković.
Na KiM blizu 2.000 hramova
Na Kosovu postoji 458 nepokretnih kulturnih dobara od posebne važnosti za Srbiju, od čega je 61 dobro od izuzetnog značaja. Postoji i 1.300 crkava i manastira, koji čine kulturno nasleđe srpskog naroda prvog reda. Srbija u Unesko permanentno radi na sprečavanju sve češćih, upornih pokušaja prekrajanja istorije i pokušaja preuzimanja kulturne baštine motivisane političkim razlozima i težnjama.
