Ovo je gotovo epska priča o herojstvu i velikoj upornosti da se spase jedan, tek rođeni život.
Samo roditelji mogu da shvate zašto u toj borbi nema kalkulacija i ne razmišlja se o predaji.
Mada su je lekari skoro otpisali, roditelji dvogodišnje Une Davidović iz Beograda dokazuju kako ljubav leči i pomaže daleko bolje od svake medicine. U njihovom rečniku “predaja” i “nije moguće” su zabranjene reči.
Sada im treba pomoć ljudi velikog srca kako bi nastavili tu borbu.
– Nedugo pošto se Una rodila, doktori su nam rekli da ne trošimo novac na njeno lečenje i da je samo “volimo” jer je životni vek kod ovakvih bolesti jako kratak. Dugo nam je trebalo da izađemo iz tog šoka i ipak krenemo u borbu za naše dete. I nećemo odustati bez obzira na sve.
Ovako, jedva suzdržavajući suze, počinju priču Kristina i Aleksandar Davidović, roditelji dvogodišnje Une koja boluje od retke bolesti Dandy Woker – malformacije na malom mozgu koja je prouzrokovala mikrocefaliju.
Ovu bolest karakteriše čitav niz ozbiljnih zdravstvenih poremećaja: od slabih mišića zbog čega ne može samostalno da sedi, hoda i govori. Nažalost, utvrđeno je i da ima ozbiljnih problema s vidom.
– Una je naše drugo dete. Rođena 22. aprila 2018. iz uredne i kontrolisane trudnoće. Još dok je bila u stomaku primetili smo njeno nešto slabije napredovanje što je doktorka ginekolog pravdala time što je devojčica, što je drugo dete i što je supruga sama po sebi sitna. Ništa nas nije navodilo na bilo kakvu sumnju i iz bolnice je otpuštena kao potpuno zdravo dete – priča Aleksandar Davidović.
Međutim, već na prvoj kontroli, mesec dana posle rođenja, pedijatar konstatuje da se prednja kost glave zatvorila zbog čega ih hitno šalju u Tiršovu kod neurohirurga i neurologa.
Posle skenera glave i dve magnetne rezonance uspostavljena je dijagnoza – malformacija na malom mozgu Dandy Woker – priča Aleksandar.
U međuvremenu, neurooftalmolog je utvrdio da joj je provodljivost kanala između oka i mozga veoma slaba, zbog čega i lošije vidi. Pehovi su se ređali jedan za drugim, pa je tako ustanovljeno i da je Una alergična na mlečni protein trećeg stepena, da joj je levi bubreg niže od normalnog što takođe može da napravi komplikacije, ona sama je zbog takvog tipa bolesti svesna samo roditelja i brata.
– Lekari su tvrdili da je životni vek dece s ovom bolešću veoma kratak. Njihove reči su nas potpuno paralisale i demoralisale, ali brzo smo ustali i već smo ljubavlju i borbom pobedili nauku. Sada je kod nas još veća želja i inat za borbom da joj omogućimo koliko-toliko normalan život. A ako ne uspemo, barem da znamo da smo sve probali – kaže Aleksandar Davidović.
Godinu i po dana je ovaj bračni par isključivo o svom trošku plaćao preglede po raznim klinikama kako bi Uni bilo bolje.
Na kraju je ipak bio prinuđen da se obrati za dodatnu pomoć.
– Mesečni troškovi, odnosno pet puta nedeljno rad sa fizioterapeutom, logopedom i defektologom su oko 80.000 dinara (oko 700 evra). Samo za ortopedska kolica za dete tog uzrasta potrebno je između 400.000 i 700.000 dinara (od 3.000 do 6.000 evra).
Poboljšanju Uninog zdravlja bi mogao da pomogne tretman matičnim ćelijama, a to je i izvodljivo samo u inostranstvu.
– Jedan tretman je oko 5.000 evra, a njoj su potrebna najmanje tri takva tretmana uz fizikalnu terapiju i one osnovne troškove boravka u stranoj zemlji. Za godinu dana cifra koju je potrebno skupiti iznosi oko 40.000 evra. To je već novac koji ne možemo da obezbedimo. Zato smo se obratili humantirarnoj organizaciji Aleksandra Šapića Budi human i za prvih pet dana je sakupljeno oko 600.000 dinara.
– Ali borba je tek počela i do krajnjeg cilja nećemo popustiti i odustati. Naša Una zaslužuje život – poručuju Davidovići.
Brojevi računa
Pomoć maloj Uni moguća je iz Srbije slanjem SMS poruke 870 na broj 3030.
Iz Švajcarske slanjem poruke “humano870” na broj 455.
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000766304-37
Uplatom na devizni račun: 160600000076620155
IBAN: RS35160600000076620155
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
Stariji brat
Una ima starijeg brata, petoipogodišnjeg Stefana. Mada je još mali, oseća da je sestrici sada najpotrebnija njegova ljubav i podrška.
– Neizmerno je voli. Stalno je uz nju, čuva je, igra se s njom. Još sa njim nismo pričali otvoreno o Uninom stanju, ali on je za svoje godine već dovoljno zreo da shvata koliko su joj važni zagrljaji i poljupci brata – priča Aleksandar Dimitrijević.
Bivši gardista
Aleksandar Davidović je bivši gardista. U ovoj elitnoj jedinici Vojske Srbije je radio do 2017, punih sedam godina. Sa svojim kolegama je učestvovao na svim najvećih događajima u kojima je i Garda učestvovala, uključujući i vojne parade u Moskvi i Pekingu zbog čega je više puta nagrađivan i novčano, ali i odsustvima i pohvalama.
– Obratio sam se za pomoć mojoj bivšoj jedinici i malo je reći da su potpuno premašili moja očekivanja. Toliko podrške, poziva i ideja za nekim novim akcijama je zaista za divljenje. Način na koji te tvoje bivše kolege opisuju svojim prijateljima je stvarno neopisiv i od srca svima im veliko hvala – kaže Davidović.
